Њемачка у проблему: Стижу велике казне

Према подацима немачког Министарства финансија (Бундесфинанзминистериум), на захтев странке Левица (Дие Линке), Финансијска контрола рада на црно при царинској служби спровела је укупно 25.765 контрола током 2025. године. У 6.121 случају покренут је поступак због сумње на кршење Закона о минималној заради.

Највише неправилности у угоститељству

Посланик Левице Цем Инце изјавио је да се у просеку при свакој четвртој контроли открије кршење минималца. Према подацима министарства, скоро 2.500 поступака односило се на сектор угоститељства и хотелијерства.

Ауто-мото

Шта се догађа са кочницама када аутомобил дуго стоји?

Више од 500 поступака забиљежено је и у шпедитерским фирмама, грађевинским предузећима, као и у фризерским и козметичким салонима. Неправилности су често откривене и код такси превозника, продавница пића и фирми за обезбијеђење.

Минимална сатница повећана на 13,90 евра

Минимална сатница у Њемачкој повећана је 1. јануара са 12,82 на 13,90 евра по сату. Према подацима њемачког Завода за статистику (Statistisches Бундесамт), то повећање обухватило је око 4,8 милиона радних мјеста.

Ипак, контроле царинске службе обухватају само мањи дио фирми које запошљавају раднике по минималној заради.

Траже се чешће контроле

Цем Инце затражио је значајно проширење инспекција и истакао да је Финансијској контроли рада на црно потребно више запослених како би ефикасно обављала посао. Број спроведених контрола и проценат утврђених прекршаја у 2025. години били су приближно на нивоу претходне године.

Како се крши закон о минималцу

Кршењем Закона о минималној заради сматра се, на примјер, невођење или прикривање евиденције радног времена. Ако се запослени отворено или прикривено приморавају да раде дуже без додатне накнаде, њихова реална сатница пада испод законског минимума.

Хроника

Хапшење у Градишци због тешке крађе

У неким случајевима радни задаци су постављени толико обимно да их није могуће завршити у оквиру плаћеног радног времена. Постоје и ситуације у којима послодавци одбијају део плате за радну опрему или униформу, чиме се фактички умањује минимална зарада.

Минимална сатница се понекад заобилази и кроз такозвано лажно самозапошљавање, када радници формално наступају као самостални предузетници, иако у пракси раде као запослени, преноси Феникс.