Нови АИ центар у САД-у ствараће топлоту као 23 нуклеарне бомбе дневно

Најновији примјер долази из америчке савезне државе Јуте, гдје би огроман АИ дата центар могао трошити више електричне енергије од просјечног оптерећења цијеле те државе. Уз то, према појединим процјенама, могао би створити „топлотно острво“ које би трајно промијенило локалну климу, пише Индекс.

Центар под називом Стратос пројект (Stratos Project) требало би да буде изграђен у округу Бокс Елдер (Box Elder), сјеверно од Великог сланог језера (Great Salt Lake). Иза пројекта стоји Кевин О’Лири (Kevin O’Leary), познат америчкој јавности као један од инвеститора и чланова жирија у популарној емисији „Шарк тенк“ (Shark Tank), ријалити програму у којем предузетници представљају своје пословне идеје богатим инвеститорима у покушају да добију финансирање.

Девет пута више струје него хрватски пројекат

Комплекс би, према најавама, могао трошити око девет гигавата (GW) електричне снаге, што је више него двоструко у односу на просјечно електрично оптерећење цијеле државе Јуте.

За поређење, пројекат Пантеон (Pantheon), који се планира у Топуском, представља се као АИ дата центар капацитета око једног GW. И то је већ огромна бројка за хрватске прилике, будући да Загреб у просјеку троши сличну количину електричне енергије. Међутим, пројекат у Јути био би око девет пута већи.

Наука и технологија

"Читаће вам мисли": Стиже АИ који зна шта желите прије него што то и сами помислите

Велики дата центри данас троше огромне количине енергије јер модерни АИ модели, попут ChatGPT, Gemini или Claude, раде на специјализованим графичким процесорима који сваке секунде изводе милијарде математичких операција. Велики дио електричне енергије која их покреће на крају се претвара у топлоту.

Када милиони чипова раде истовремено, дата центар почиње да личи на огромну електричну пећ. Због тога модерни АИ комплекси захтијевају снажне расхладне системе, велике количине воде за хлађење и стабилне изворе енергије који раде непрекидно, 24 часа дневно.

Топлоту ствара и производња струје

Због тога Стратос пројект планира да користи сопствене гасне генераторе на самој локацији, умјесто да се ослања искључиво на постојећу електроенергетску мрежу. Такав приступ постаје све чешћи међу великим дата центрима јер омогућава брзо обезбјеђивање огромних количина електричне енергије.

Озбиљно упозорење физичара

Међутим, управо ту почиње проблем који забрињава физичаре и екологе. Роберт Дејвис (Robert Davies), професор физике на Универзитету Јута стејт (Utah State University), упозорио је да пројекат неће стварати топлоту само радом сервера, већ и самом производњом електричне енергије на истој локацији.

Наука и технологија

Мета уводи "Инкогнито ћаскање" у једну апликацију

Дејвис је направио прорачуне који су изазвали велику пажњу, јер је процијенио да би укупно „топлотно оптерећење“ пројекта могло достићи чак 16 GW. На први поглед то звучи нелогично. Како дата центар који троши девет GW може стварати 16 GW топлотног оптерећења?

Кључ је у томе што Дејвис у свој прорачун није узео само потрошњу чипова, већ цијели систем.

Сва енергија на крају постаје топлота

Готово сва електрична енергија коју ће дата центар трошити на крају ће се претворити у топлоту. Сервери, ГПУ процесори, мрежна опрема и расхладни системи електричну енергију углавном претварају у топлотну.

Другим ријечима, ако центар троши девет GW електричне енергије, готово свих тих девет GW прије или касније распршиће се у околину као топлота. Додатни проблем настаје током саме производње струје.

Наука и технологија

Вјештачка интелигенција бржа од љекара у хитним случајевима? Студија која покреће много питања

Наиме, гасне турбине које ће производити струју за центар нису потпуно ефикасне. Модерна гасна електрана претвара око 50 до 55 одсто енергије горива у електричну енергију, док остатак одмах завршава као отпадна топлота.

Поједностављено, да би генератор произвео девет GW електричне енергије за дата центар, мора да сагори много више енергије из гаса. У том процесу додатних седам до осам GW завршиће као топлота из саме електране, па би укупно локално топлотно оптерећење могло достићи око 16 GW.

Проблем концентрисане потрошње

Дејвис упозорава да се код класичне електроенергетске мреже топлота просторно распоређује. Електране које производе струју налазе се на једној локацији, док су милиони кућа и фабрика које је троше распоређени стотинама километара даље.

Економија

Вјештачка интелигенција дијели отказе: Више од 20.000 људи остаје без посла

Код Стратос пројекта и производња енергије и њена потрошња били би концентрисани у истој затвореној долини, а управо је локација додатни проблем.

Долина Хансел (Hansel) већ сада функционише као природна „здјела“ која задржава ваздух и топлоту. Дејвис упозорава да би стално испуштање толиких количина топлоте могло драматично промијенити локалну микроклиму.

Као 23 атомске бомбе дневно

Како би јавности приближио размјере пројекта, Дејвис је израчунао да би топлота коју ће стварати центар била „еквивалент енергији отприлике 23 атомске бомбе испуштене у локалну околину свакога дана“.

Једна атомска бомба снаге попут оне бачене на Хирошиму ослободила је око 63 тераџула енергије. Систем који непрекидно ослобађа око 16 GW топлоте током једног дана произвео би приближно 1,4 петаџула енергије дневно, што одговара енергији 23 такве нуклеарне експлозије.

Наравно, нуклеарне бомбе су разорне јер ослобађају енергију у дјелићу секунде, док би дата центар ту енергију емитовао континуирано током 24 часа. Ипак, укупна количина енергије која би завршавала у локалној околини заиста би била огромна.

Претварање долине у Сахару

Дејвис процјењује да би дневне температуре локално могле порасти за око 2,8 степени Целзијуса, док би ноћне могле скочити чак за 15,5 степени.

„То је разлика између полусушне климе Јуте и Сахаре“, рекао је Бен Абот (Ben Abbott), професор екологије на Универзитету Бригам Јанг (Brigham Young University), који је прегледао Дејвисове прорачуне.

Наука и технологија

Омиљени четбот одједном престао са радом, корисници страхују за своје податке

Ријеч је о такозваном ефекту топлотног острва — појави у којој неко подручје постаје знатно топлије од околине због концентрације инфраструктуре, машина, бетона и извора топлоте. Сличан ефекат већ постоји у великим градовима, али код дата центара проблем може постати много интензивнији.

Једно раније истраживање показало је да велики дата центри могу повећати температуру тла за готово девет степени у кругу од више километара.

Ове посљедице више нису само теоријске. Amazon Web Services недавно је саопштио да је морао привремено да угаси један дата центар у сјеверној Вирџинији због проблема са хлађењем током топлотног таласа.