Одмор у земаљском рају претворио се у пакао: Мислио сам да ћу умријети

"Услови су били савршени за пливање", присјећа се пензионисани ИТ директор. "Заронио сам у таласе, отпливао највише шест метара и стајао у води до појаса."

Питер и његова супруга Џоана из Хертфордшира били су на плажи с пријатељима, а посљедње на шта су помишљали био је напад морског пса – нешто што се на овом малом карипском острву готово никада не догађа.

„Одједном сам осјетио снажан ударац у ногу. Погледао сам надоле и тамо је био морски пас – и био је огроман“, каже Питер.

"Био је дугачак готово три метра. У том тренутку мозак почиње да ради брзином од 1.600 километара на сат."

Напао га је морски пас бик, једна од најопаснијих врста на свијету, позната по томе што често напада у плитким водама.

Говорећи за Би-би-си њуз Питер је описао застрашујуће искуство и објаснио зашто се, упркос свему, и даље не боји морских паса.

Градови и општине

Мјештани села Кути седми дан бране посједе Срба повратника

Шездесетшестогодишњак каже да је одмах препознао чељусти које су му се стезале око ноге. У страху да ће га морски пас повући под воду, одлучио је да се бори.

"Почео сам да ударам морског пса. Искрено, не знам шта сам тачно покушавао да урадим, али сам га ударао. Никада у животу нисам ништа ударио тако снажно као тог морског пса. Након што ме је угризао за ногу, напао ме је и за лијеву руку, а затим и за стомак. Ситуација је врло брзо постала озбиљна. Изгубио сам много крви", присјећа се.

На крају је морски пас прекинуо напад, а људи који су били у близини успјели су да извуку Питера из воде.

Његови пријатељи Џон и Мојра, који су били с њим у мору, помогли су му у борби против животиње и подигли узбуну. На плажи је Џоана, потресена Мојриним крицима, дотрчала до обале.

"Сјећам се да сам ушла у воду и видјела његове страшне повреде. Видјела сам кости, било је ужасно", каже она.

Питер је превезен у једину болницу на Тобагу са дубоким посјекотинама на стомаку, великим угризом на руци и огромним дијелом одгризеног горњег дијела бутине.

Описује како је бол постајала све јача док су га уносили у кола хитне помоћи.

"Вриштао сам, плакао, губио много крви и почињао да губим свијест. Људи су викали на мене да останем будан", каже он.

Наука и технологија

Кина је направила огроман искорак: Роботи праве роботе

Џоана, шездесетчетворогодишња пензионисана радница британског НХС-а, каже да није знала да ли ће јој супруг жив изаћи из кола хитне помоћи.

"Био је ужасно блијед. Било је заиста застрашујуће", присјећа се.

Памти и тренутак када су је љекари на Тобагу питали да ли може да потпише сагласност за ампутацију удова уколико то буде неопходно. Тада је постало јасно да Питера морају хитно да пребаце с острва.

Потом је транспортован у болницу Џексон Меморијал у Мајамију, на Флориди, гдје је подвргнут специјализованом лијечењу. Током наредних недјеља прошао је кроз десетине операција, укључујући и ону у којој су му љекари рекли да ће преко ране поставити посебну мембрану како би се створила боља подлога за пресађивање коже.

"Онда су почели да се смију. Питали смо шта је смијешно, а они су рекли да је мембрана направљена од морског пса", каже Питер кроз смијех и додаје: "Дакле, имам комад морског пса у нози."

Тако је почео дуг и тежак опоравак. Због повреде горњег дијела бутине морао је поново да учи да хода, а оштећење живаца на руци, настало услед угриза, значи да и даље нема осјећај у прстима и има потешкоће са хватањем – проблеме с којима ће живјети до краја живота.

"Неизмјерно сам захвалан. Имам проблема с покретљивошћу, али имам удове. У једном тренутку изгледало је да их нећу имати“, каже он.

Захвалност изражава не само љекарима већ и пријатељима који су му помогли током напада.

„Борили смо се заједно. То су били невјероватно храбри људи и заувијек ћу им бити захвалан.“

Морски пас бик повезује се и с неколико недавних напада у Аустралији. Крајем јануара у тој земљи забиљежена су четири напада у само 48 сати, од којих је један завршио смрћу дванаестогодишњег дјечака. Три напада догодила су се у радијусу од 15 километара на источној обали.

Сцена

Кебина бивша стаје на луди камен?

Стручњаци упозоравају да су напади морских паса и даље изузетно ријетки у односу на број људи који се купају, те подсјећају да је океан дивљи простор који носи одређене ризике.

Према Међународној бази података о нападима морских паса, најпознатијој свјетској евиденцији таквих инцидената, напад на Питера 2024. године био је први и једини икада забиљежен напад морског пса на Тобагу, преноси Дневник.хр.