Пекинг притишће Европу, низ земаља добио писмо упозорења

Приступи су се разликовали – неки су били усмјерени на појединачне земље, а други на групе; неки су достављени писаном вербалном нотом, а други лично. Ови потези догодили су се током новембра и децембра, а барем дјелимично били су одговор на недавна путовања тајванских званичника у Европу, укључујући садашњег потпредсједника и министра спољних послова, као и бившег предсједника.

Позивање на европске законе

Пекинг је навео да „поштује суверенитет европске стране у увођењу и спровођењу визне политике“, али тврди да је „институционална рупа“ омогућила честе посјете тајванских политичара, наводи се у једној вербалној ноти. Кинески званичници позвали су се на више закона и прописа Европске уније, укључујући Закон о шенгенским границама, који наводи да је услов за улазак држављана земаља изван ЕУ-а да се „не сматрају пријетњом за међународне односе било које државе чланице“.

Сугестија је била да би допуштање уласка тајванским званичницима угрозило међународне односе те земље са Кином. У неким случајевима позивали су се и на Бечку конвенцију о дипломатским односима или сугерисали да европске земље слиједе примјер Уједињених нација и забране свим Тајванцима улазак у владине зграде.

Став Кине

Кинеско Министарство спољних послова није одговорило на упите за коментар. Међутим, у вербалној ноти наводи се да би европске земље требало да одбију све „такозване дипломатске пасоше“ које издаје Тајван, те да „забране тајванском особљу улазак у Европу ради тражења службених контаката и размјена, као и кршења кинеске црвене линије“.

„Кина се нада да ће институције ЕУ-а и европске земље, из ширих интереса односа Кине и ЕУ, као и билатералних односа, донијети политичку одлуку о одбијању уласка такозваног предсједника или потпредсједника Тајвана (укључујући и бивше)“, наводи се у ноти, уз помињање и других званичника.

У ноти се такође набрајају посјете званичника Белгији, Чешкој, Пољској, Холандији, Италији, Аустралији, Њемачкој, Литванији, Данској, Естонији и Ирској, уз тврдњу да оне „озбиљно поткопавају односе Кине и ЕУ“.

„Европска страна је чак допустила потпредсједници Сјао Би-ким (Hsiao Bi-khim) да говори у згради Европског парламента и промовише сепаратистичке тврдње о ‘независности Тајвана’“, додаје се у ноти.

Реакције Европе и Тајвана

Министарства спољних послова Норвешке и Финске потврдила су да су примила писма и навела да су визни прописи у вези са Тајваном одређени од стране релевантних шенгенских тијела. Портпарол британског Министарства спољних послова изјавио је: „Одобрење за улазак у Уједињено Краљевство одређено је искључиво нашим сопственим законима и имиграционим правилима, која се једнако примјењују на оне који путују са Тајвана.“

Тајванско Министарство спољних послова саопштило је да посјете званичника Европи „нису ни на који начин повезане са Кином и да Кина нема право да се мијеша“.

„Напротив, кинеска употреба различитих присилних мјера против других земаља и њене пријетње употребом силе против Тајвана, које подривају глобални и индо-пацифички мир и стабилност, те угрожавају директне интересе ЕУ-а, представљају стварну силу која штети европским међународним односима“, рекао је портпарол. „Кинеске акције треба осудити.“

Контекст догађаја

Примаоци кинеских „веома специфичних“ савјета о европским граничним законима нису их сматрали правно утемељеним, али је тон упозорења схваћен озбиљно, посебно у неким мањим земљама. „Видим ово као још један начин да се створи нелагодност међу државама чланицама због могућности да њихови односи са Кином буду угрожени… а Пекинг добро зна да су неке државе чланице ЕУ-а тренутно веома заинтересоване за привлачење кинеских инвестиција“, рекла је Жужа Ана Ференци (Zsuzsa Anna Ferenczy), доцент на тајванском Националном универзитету Донг Хва (Dong Hwa).

Европска унија нема званичан став о статусу Тајвана. Иако одржава формалне односе са Пекингом, има и чврсте незваничне односе са Тајпејем. Посљедњих година, међутим, блок је под све већим притиском Пекинга, који Тајван сматра својом провинцијом и намјерава да га припоји, ако буде потребно и силом.

Клаус Сунг (Claus Soong), аналитичар у институту Мерикс (Merics), изјавио је да се овај потез уклапа у дугогодишњу стратегију Пекинга да користи сва расположива средства како би одвратио ближу сарадњу са Тајваном. „Пекинг се труди колико год може да поручи да би требало мало размислити прије него што се дозволи улазак тајванским званичницима. Не бих рекао да је ријеч о пријетњи, више је у питању подсјетник, мада не нужно благ.“

(Индекс)