План без преседана прави драматичан заокрет; Активираће члан 7?

Како оцјењује бриселски портал, ова идеја, која је још у раној фази, представља драматичан заокрет у досадашњој политици проширења.

План би омогућио Украјини да добије мјесто за столом у Бриселу прије него што спроведе све реформе потребне за пуноправно чланство, јер је, према ријечима европских званичника, кандидатура Кијева хитна.

„Европа више брзина“

Како подсјећа Политико, а преноси Индекс, ова идеја подсјећа на нацрт „Европе више брзина“ француског предсједника Емануела Макрона, који је он више пута износио.

Најновија верзија неформално се назива „обрнуто проширење“, према ријечима добро обавијештених извора, јер заправо уводи земље у блок на почетку процеса испуњавања критеријума, а не на крају.

Званичници ЕУ-а кажу да је та идеја привлачна јер би Кијеву дала времена да доврши реформе демократских институција, правосуђа и политичког система, а истовремено би смањила вјероватноћу да ће одустати од наде за улазак у блок и окренути леђа Западу.

Али, тај пут није без препрека, а највећа је мађарски премијер Виктор Орбан, који се противи чланству Украјине.

На основу разговора с пет дипломата из различитих земаља, три званичника ЕУ-а и два украјинска званичника, којима је гарантована анонимност како би могли говорити о повјерљивим преговорима, Политико је идентификовао пет корака у овом плану:

1. Припрема Украјине

Унија је Украјини већ доставила детаље о три од шест преговарачких кластера, а на неформалном састанку министара за европске послове на Кипру у марту, ЕУ намјерава да украјинској делегацији да појединости о додатним кластерима како би и на њима могли да почну да раде.

2. Стварање „лаког“ чланства

Владе чланица ЕУ-а су на састанку у Бриселу у петак испитивале предсједницу Комисије Урсулу фон дер Лајен о напорима да се изађе из застоја у примању нових чланица. Према дипломатама који су учествовали у расправи, она је изнијела различите опције и моделе које ЕУ разматра, а међу њима је била и идеја „обратног проширења“.

„Била би то нека врста рекалибрације процеса – прво се придружите, а онда поступно уводите права и обавезе“, појаснио је један званичник ЕУ-а упознат с расправом. „Дакле, дошло би до поновног промишљања начина на који спроводимо приступање, утемељено на врло другачијој ситуацији коју имамо сада.“

Међутим, око тога је посебно забринута Њемачка, која не гледа благонаклоно на стварање више нивоа чланства јер има бојазан да се земљама које уђу прије него што су спремне обећа нешто што Брисел не може да испуни. Ипак, постоји нада да би се Берлин могао увјерити ако кључни играчи попут Париза, Рима и Варшаве стану иза плана.

3. Највећи изазов – заобићи Орбана

Највећи изазов за украјинско чланство је добити сагласност свих 27 држава чланица, јер свака одлука о проширењу захтијева једногласност. Орбан, најближи Путинов савезник у ЕУ, чврсто се противи. Али, Комисија и главни градови ЕУ-а с пажњом прате мађарске изборе у априлу и раде на начинима да заобиђу Орбанов вето.

Сам Орбан се суочава с тијесном трком и заостаје у анкетама, а питање чланства Украјине користи као оружје у кампањи.

4. Кец из рукава – Трамп

Иако се Орбаново противљење чини непопустљивим, европски званичници вјерују да постоји један човјек који би га могао натјерати да се предомисли: Доналд Трамп.

Амерички предсједник, који је близак с Орбаном и подржао га је уочи мађарских избора, не скрива жељу да управо он посредује у мировном споразуму између Украјине и Русије. С обзиром на то да је приступање Украјине ЕУ-у до 2027. укључено у нацрт приједлога за окончање рата, постоји нада да би Трамп могао назвати Будимпешту како би се договор постигао.

5. Посљедња опција

Ако Трампово умијеће преговарања не успије, ЕУ има још једну карту – поновно активирање члана 7. Уговора о ЕУ против Мађарске, наводе два дипломата.

Тај члан се примјењује када се сматра да је нека земља у опасности од кршења темељних вриједности блока и најозбиљнија је политичка санкција коју ЕУ може наметнути, јер суспендује права чланице, укључујући и право гласа о примању нових земаља.