Провео осам дана плутајући у чамцу: Јео сирову рибу и сакупљао кишницу

Током драматичне борбе за живот, два пута су га огромни таласи избацили из чамца. „Велики таласи, много виши од чамца, ударали су ме са обе стране. Али нисам се плашио јер никада нисам изгубио вјеру и никада нисам престао да се молим“, рекао је за Гардијан .

Апиута, који долази са малог атола Пукапука на Куковим Острвима, каже да му је најтеже било што није знао куда га море носи. „Нисам изгубио наду. Био сам само тужан“, признао је.

Када је пао мрак, мотор је потпуно престао да ради.

Његова драма је почела 11. јуна на његовом родном острву Пукапука, које се налази око 1.140 километара сјеверозападно од Раротонге, на пола пута између Новог Зеланда и Хаваја. Након што је одиграо одбојку, отишао је кући да узме своју риболовачку опрему и кренуо на море

Дувао је јак ветар, праћен јатом птица које је летело изнад воде, знак да испод има рибе. Убрзо након тога, мотор је почео да отказује. „Звучало је као да кашље“, описао је.

Мотор би се повремено гасио и поново палио, а када би се смрачило, потпуно би престао да ради. До тада је уловио неколико риба, али није имао алат да реши проблем, а ветар је био све јачи. „Размишљао сам: да ли да скочим у море и пливам до острва? Знао сам да нећу успјети“, рекао је.

Регион

Умало нова трагедија на Јадрану: Чамац снимљен како јури ка обали, забио се право у стијене!

Тако је остао у чамцу. Како је ноћ одмицала, светла Пукапуке су полако нестајала на хоризонту. „Прва ноћ није била тако лоша као дани који су услиједили“, сјећао се.

„Смрзавао сам се ноћу“

Сљедећих неколико дана било је најтеже. Море је било узбуркано, киша је стално падала, а хладноћа је била све већа. Да би избјегао да га таласи однесу, сједио је што је могуће ниже у чамцу. „Таласи су били огромни“, рекао је.

У најгорем тренутку, све што је могао да уради јесте да балансира чамац и избаци воду која је улазила. На чамцу је имао само двије флаше воде, канту, риболовачки прибор, преносиви хладњак и чаршав. Преживио је једући мале комаде сирове рибе коју је уловио и сакупљајући кишницу у канту.

Заштитио се од хладноће чаршавом. „Нисам могао ништа да урадим ноћу. Смрзавао сам се“, рекао је. Све вријеме се молио за спасење и тражио знак да помоћ долази.

Трећег дана, послије вечерње молитве, угледао је свјетла рибарског чамца. „Био сам пресрећан“, признао је. Очајнички је веслао према њему, али га је ветар одувао у супротном смјеру и чамац је нестао из вида.

Превезен на Нови Зеланд

Како су дани пролазили, покушавао је да уштеди воду, да се загрије и да спријечи потонуће чамца. Осмог дана је чуо звук авиона и небо се разведрило. Авион Новозеландског ваздухопловства кружио је изнад њих, упозоравајући рибарске бродове у том подручју да започну потрагу.

Убрзо након тога, приближио му се тајвански рибарски брод. Апијута је непрестано звиждао док га члан посаде није чуо и осветлио његов брод батеријском лампом. Послије седам ноћи и осам дана проведених сам на океану, коначно је спашен.

На броду се истуширао, појео свој први оброк и позвао породицу. Прва особа са којом је разговарао била је његова партнерка. „Душо, добро сам“, биле су прве ријечи које јој је упутио.

Апијута је потом авионом пребачен на Нови Зеланд, одакле ће се ускоро вратити кући. Каже да ће поново ићи на пецање, али са много већим опрезом. „Не заборавите да понесете батеријску лампу, прслук за спасавање и кабаницу. И прије него што испловите, помолите се“, рекао је.

(индекс)