Стари континент више не сједи за столом гд‌је се доносе одлуке: Како је ЕУ помножена с нулом

Преко Индије и Пакистана, Јерменије и Азербејџана, па све до Израела и Хамаса, Европска унија није играла озбиљну улогу нити у једном процесу доласка до договора између зараћених страна.

Истини за вољу, питање је колико ће се неки од ових споразума одржати на снази, те колико је међународна заједница могла да утиче на то шта ће се договорити између страна у рату.

Свијет

Стигао одговор на пријетње Путину: То је тероризам

Ипак, остаје чињеница да је Европа била скоро па потпуно изолована из ових процеса, осим процедуралног учешћа лидера попут Кира Стармера или Емануела Макрона.

Чак и ово процедурално учешће је завршило својеврсном срамотом за Европу, када узмемо у обзир да је једини значајан тренутак у којем је један европски лидер учествовао у преговорима за крај рата у Гази био када је амерички предсједник Доналд Трамп позвао Стармера само да би га "вратио на мјесто."

Између Кине и САД-а, ЕУ се потпуно изгубила

Међутим, ово није новитет, већ дио тренда који већ годинама смањује европски утицај широм свијета.

Најбољи примјер је ситуација на Блиском истоку, гд‌је је крајем 19. и почетком 20. вијека све било у рукама европских сила. Данас, осим неког лимитираног утицаја појединих земаља, Европе нема међу доносиоцима одлука.

Свијет

Сијарто: Путин неће бити ухапшен у Будимпешти

Тренд поништења утицаја Европе, односно Европске уније, дошао је као резултат раста утицај САД-а, а онда и Кине. Ове двије силе једноставно имају или "проварљивију" културу (у случају Америке) или огромну количину новца коју су спремни мијењати за утицај (у случају Кине).

Између ове двије силе, иако то није изражено као током Хладног рата, једноставно нема мјеста за трећи блок, без обзира на чињеницу што ЕУ има велики број становника који имају поприличну куповну моћ.

"Сила" у којој 27 људи одлучује, а један од њих је Орбан

Још једна ствар која не иде у прилог ЕУ и њеном статусу, односно покушају, "силе" је чињеница да блок суштински нема своје лидере, већ се све ради на принципу консензуса предсједника и премијера својих 27 држава чланица.

Свијет

Џеј Ди Венс: Трамп још није донио одлуку о слању ракета "Томахавк" Украјини

Постоји институција Европске комисије, са својом предсједницом Урсулом фон дер Лајен, али она нема моћи имуне на вето једне или више држава чланица. Постоји и Европски парламент, као демократска институција, али без скоро па икакве моћи, те која у функционисању суштински суд‌јелује само када се потврђује састав Европске комисије.

Једноставније речено, Брисел ће врло ријетко имати став којег може изнијети у јавност, а и када успију доћи до јединства, обично то значи "разводњавање" оригиналне идеје или кошта неколико концесија лидерима попут премијера Мађарске Виктора Орбана.

Када погледамо друге силе, оне једноставно немају те проблеме. У Кини се одлуке доносе централно, док Америка, иако званично демократска, често зависи од воље особе која сједи у Бијелој кући, гд‌је Конгрес не може адекватно да реагује и потенцијално заустави предсједника.

У овом контексту, ЕУ са својим системом који је направљен на бази консензуса једноставно не може бити "велики играч" на глобалном нивоу.

Најављује се искључење и из договора о Украјини

Међутим, искључење из процеса преговора о окончању рата ће Европљање највише бољети у Украјини, мада ће то бити још један доказ да Брисел једноставно не може, без америчке помоћи, рјешавати проблеме на свом прагу.

Као што је то био случај и у Босни и Херцеговини, односно у широј бившој Југославији, ЕУ тада једноставно није могла доћи до рјешења док Америка, са својом дипломатском (и војном) моћи није ускочила, а све индиције кажу да ће слична ситуација бити у Украјини.

Иако је Европа, барем у теорији, укључена у овај дипломатски напор да се рат заустави, чињеница да је Трамп поново промијенио став и промовисао наративе који долазе од руског предсједника Владимира Путина, јасно је да је њен утицај изразито мали.

Ако би Трамп успио направити довољно притиска на украјинског лидера Володимира Зеленског да он прихвати највјероватније неповољан споразум о крају рата, јасно је да би, осим Украјине, далеко највећи губитници били Европљани.

То би био крунски доказ да ЕУ једноставно више нема мјесто за столом, осим ако оно није почасно или "д‌јечије" без права гласа.

(Кликс)