Страх од америчке операције: Иран запечатио залихе уранијума и поставио мине у тунеле?

У протеклим седмицама Иран је драматично ескалирао напоре да запечати своје залихе уранијума који је близу нивоа потребног за производњу нуклеарне бомбе, намјерно урушавајући тунеле и постављајући експлозивне мине на улазе, тврди пет извора Си-Ен-Ена упознатих са америчким обавјештајним подацима.

Долазак до приближно пола тоне високо обогаћеног уранијума сада је далеко тежи, опаснији и дуготрајнији него што је био прије само мјесец дана, када је предсједник Доналд Трамп јавно сигнализовао да би могао наредити америчкој војсци да га заплијени, наводе извори.

Нове фортификације које су Иранци поставили додају још један слој сложености предложеном споразуму Трампове администрације с Техераном о уклањању и уништавању уранијума, а овај потез отвара питања о томе ко ће преузети опасан задатак његовог ископавања.

Иранска дипломатска делегација при Уједињеним нацијама није одмах одговорила на захтјев за коментар, а Бијела кућа није одмах одговорила на питања Си-Ен-Ена.

Трамп је више пута изјавио да је обезбјеђивање овог материјала приоритет за САД у текућим преговорима о окончању рата и поновном отварању Ормуског мореуза, који је Иран ефективно затворио.

Према ријечима високог званичника администрације који је у петак информисао новинаре, двије стране су све ближе договору који би захтијевао од Ирана да свој обогаћени уранијум преда САД-у. Материјал би био уништен на лицу мјеста, а потом изнесен из земље, тврди тај званичник.

Међутим, амерички и ирански званичници понудили су противрјечне извјештаје о оквирном споразуму, а његови тачни услови остају нејасни. Наводни текст нацрта споразума процурио је у петак у једну полузваничну иранску новинску агенцију, што је изазвало бијесну реакцију Трампа на друштвеним мрежама.

Чак и за саме Иранце, навело је неколико извора, уклањање обогаћеног материјала сада би било тешко и опасно. За то би била потребна тешка опрема за ископавање и напори на деминирању — што је и тешко и ризично.

„Ако је ово извјештавање тачно, то би дефинитивно закомпликовало преузимање високо обогаћеног уранијума (ХЕУ)“, рекао је Скот Рокер, који је водио Канцеларију за уклањање нуклеарног материјала при Националној администрацији за нуклеарну безбједност (ННСА) од 2017. до 2021. године.

То би такође могло пружити прилику Ирану да прикрије своје напоре у испуњавању обавеза.

Ако преговарачи „захтијевају да Иран донесе цјелокупне залихе на централну локацију ради верификације и на крају ради уклањања или осиромашивања материјала“, то би пребацило терет на Техеран да приступи и „пружи потпуни инвентар“ обогаћеног уранијума, рекао је Рокер.

Али, „у овом сценарију, бринуо бих се да ће Иран тврдити да је дио високо обогаћеног уранијума неприступачан“, казао је Рокер. „Не бисмо имали потпуно повјерење да Иран не би могао задржати приступ том материјалу у неком тренутку у будућности.“

Међународна заједница вјерује да се већина залиха налази у урушеним тунелима у нуклеарном комплексу Исфахан у централном Ирану, док се дио материјала држи на другим локацијама.

Средином маја, војска је била спремна да изведе операцију запљене нуклеарног материјала, али је на крају процијењено да је ризик превисок, како је Си-Ен-Ен раније извијестио.

Међутим, од тада је Иран само додатно утврдио локације на којима се вјерује да је његов високо обогаћени уранијум закопан под земљом.

Трамп је раније признао опасну природу насилног преузимања уранијума и изразио скептичност током мајског гостовања на Фокс њузу да ће Иранци икада бити способни да приступе и извуку закопани нуклеарни материјал, а да то не открију америчке обавјештајне службе.

„Знамо тачно шта се дешава“, рекао је Трамп водитељу Фокса Шону Хенитију говорећи о локацији. „Нико јој се није ни приближио.“

Ипак, јавним расправљањем о уранијуму као потенцијалној мети, примијетила су два извора, предсједник је можда пружио Ирану подстицај да боље заштити своју имовину.

Сада, чак и ако споразум између Техерана и Вашингтона буде потписан наредне седмице, очекују се додатни технички преговори како би се прецизирали детаљи о будућности иранског нуклеарног програма.

Уклањање уранијума из земље вјероватно би захтијевало распоређивање специјализованог мобилног постројења за уранијум, организованог под Националном администрацијом за нуклеарну безбједност у Националној лабораторији Оук Риџ у Тенесију. Си-Ен-Ен је раније извијестио да су главни амерички преговарачи Џаред Кушнер и Стив Виткоф посјетили ову лабораторију раније овог мјесеца.

Али чак би и најбољим свјетским стручњацима за уклањање нуклеарног материјала било потребно значајно вријеме да заврше свој задатак — Трамп је новинарима раније овог мјесеца рекао да би уклањање трајало најмање двије седмице.

(Кликс)