Све "мирише" на седамдесете: Зашто сви стрепе и шта се тада догодило?

Први шок 1973. године настао је након што су Сједињене Америчке Државе пружиле војну помоћ Израелу у Јомкипурском рату, док се борио против коалиције арапских држава. Као одговор, арапске чланице Организације земаља извозница нафте (ОПЕЦ) увеле су ембарго на извоз нафте САД и земљама које су подржавале Израел.

Посљедице су биле брзе и тешке, пише Си-ен-ен. Цијена нафте се готово учетворостручила, а администрација предсједника Никсона увела је рационализацију горива, што је довело до дугих редова на бензинским пумпама и националних расправа о превеликој зависности од страног горива.

Економија

Колико дуго смо плаћали екстремно скупо гориво 2022. године?

Ембарго је коначно укинут 1974. године - али олакшање је било кратког даха.

Само неколико година касније, 1979. године, избила је Иранска револуција - свргнут је шах, а затим је избио иранско-ирачки рат. Ова превирања поново су пореметила извоз нафте и тешко погодила глобалну економију. Стопа незапослености нагло је порасла до нивоа какви нису виђени још од Велике депресије, а цијене нафте остале су високе годинама, почевши да опадају тек током 1980-их.

Свијет

Ситуација измиче контроли: Ускоро пред нама несташица хране и јефтине енергије

Ове кризе су на крају оставиле блискоисточне земље "на челу глобалне нафтне индустрије, која је претходно била углавном под контролом великих (приватних) међународних нафтних компанија, као и над огромном већином познатих свјетских резерви нафте", написао је амерички академик Џозеф Р. Рудолф.

Директор Међународне агенције за енергију (ИЕА) упозорио је у понедјељак да би текући рат са Ираном могао да гурне свијет у још већу енергетску кризу него што су били нафтни шокови 1970-их.