Трамп би могао да нареди једну од најризичнијих мисија у америчкој историји: Једна грешка - катастрофа!

"Искористили би га у року од сат времена или једног дана", рекао је Трамп у понедјељак. Али иза тих изјава крије се много озбиљније питање: да ли ће наредити операцију преузимања или уништавања нуклеарног материјала, за који се вјерује да је сакривен дубоко под земљом, понајвише у Исфахану.

Али таква мисија би била изузетно сложена и опасна. Не зна се тачно гдје се налазе све залихе, а оштећење резервоара могло би изазвати испуштање отровног и радиоактивног гаса или чак неконтролисану нуклеарну реакцију, пише Њујорк тајмс.

Амерички државни секретар Марко Рубио недавно је у Конгресу признао да би таква операција подразумијевала слање специјалних снага на терен - "да уђу и узму га". Трамп је, барем јавно, умањио забринутост.

"Тога се стварно не бојим. Заиста се ничега не плашим", рекао је.

Међутим, раније је поручио да би такав потез разматрао само ако би иранска војска била толико ослабљена да не би могла да пружи озбиљан отпор. Када су га новинари директно питали о његовој спремности, рекао је, избјегавајући конкретан одговор: "Ако би било који предсједник одговорио на та питања, не би требало да буде предсједник."

Стручњаци упозоравају на другу страну приче. Нуклеарни аналитичар Метју Бан истиче да би окончање сукоба без рјешења оставило "ослабљен, али огорчен режим, можда одлучнији него икад да изгради нуклеарну бомбу".

"Непосредна пријетња"

Трамп такође појачава реторику о непосредној пријетњи, тврдећи да је Иран био "мјесец дана удаљен" од изградње нуклеарног оружја прије напада 2025. године. Али стручњаци упозоравају да је то превише поједностављено. Иако би гориво могло брзо да се додатно обогати, потребни су мјесеци или чак године да се направи право оружје.

Прије него што је рат почео крајем фебруара, већина обавјештајних процјена није видјела непосредну пријетњу од иранске "трке за бомбом". Ово је нагласио бивши шеф Националног центра за борбу против тероризма Џо Кент, који је у својој оставци написао да "Иран не представља непосредну пријетњу нашој нацији“.

У међувремену, након скоро три недјеље америчко-израелских удара, нуклеарни материјал је постао једна од кључних полуга иранске одбране. "По њиховом мишљењу, потребан им је више него икад", упозорава аналитичар Џорџ Перкович.

Амерички сценариј

САД годинама развијају сценарије за такве операције, укључујући специјалне снаге за руковање нуклеарним материјалом, али кључне одлуке (уништити залихе или их изнијети из земље, деловати тајно или уз масовну војну подршку) остају непознате. Додатни проблем је што се материјал вјероватно налази на више локација, укључујући Фордов и Натанз.

Сви ови ризици поново су отворили питање дипломатије. Прије напада, Иран је предложио да се сав нуклеарни материјал разблажи до нивоа погодног за цивилну употребу, под надзором Међународне агенције за атомску енергију, али без изношења из земље. Вашингтон је то одбио и инсистирао на потпуном уништењу залиха, нудећи заузврат стално снабдијевање ниско обогаћеним уранијумом.

Преговори су прекинути почетком рата, али како се сукоб мора на крају завршити, питање судбине иранског нуклеарног материјала вјероватно ће поново бити на столу. Међутим, за сада нема назнака да се активно тражи дипломатско рјешење.