Велика промјена у Њемачкој која се односи и на раднике из БиХ

Промјена се односи на држављане БиХ, Србије, Црне Горе, Албаније, Сјеверне Македоније, који у Њемачку одлазе на основу такозване Западнобалканске регулативе. Њемачка Савезна агенција за запошљавање тренутно наводи да је годишња квота 50.000. Та квота је 2024. године удвостручена са 25.000 на 50.000.

Свијет

Песков: Кремљ не искључује сусрет Путина, Сија и Трампа

На планирано смањење посебно упозорава њемачки грађевински сектор.

Централно удружење њемачког грађевинарства наводи да око 30 посто виза кроз Западнобалканску регулативу одлази управо грађевинској индустрији.

Предсједник удружења Феликс Паклеппа упозорио је да би смањење квоте могло имати посљедице по грађевинске и инфраструктурне пројекте. Према наводима овог удружења, на њемачким градилиштима сваки седми запослени има страни пасош. Грађевинска индустрија зато тражи да квота остане на садашњем нивоу од 50.000, уз брже и дигитализовано издавање виза.

Да је интерес за долазак радника са Западног Балкана велики, показују и подаци њемачке Савезне агенције за запошљавање. Агенција је објавила да је у децембру 2025. године морала одбити око 18.000 захтјева јер је квота била попуњена. То значи да је потражња за радницима кроз овај програм већ сада већа од расположивог броја мјеста.

Западнобалканска регулатива омогућава држављанима шест земаља региона да раде у Њемачкој уз конкретну понуду за посао или уговор с послодавцем. За ову регулативу, у правилу, није потребно претходно признавање стручне квалификације, осим код регулираних професија. Након што Савезна агенција за запошљавање одобри запослење, радник може поднијети захтјев за визу у њемачком дипломатско-конзуларном представништву.

Свијет

Десетине хиљада људи на улицама Мадрида због деложације старице (87)

БиХ једна је од шест држава чији држављани могу користити ову регулативу. Према актуелним подацима њемачке Савезне агенције за запошљавање, захтјеви из БиХ се тренутно обрађују на дневној основи, док се код појединих других земаља биљеже знатно дужи рокови чекања. Подаци су наведени са стањем од 7. септембра 2026. године, пише индикатор.

Ако планирано смањење буде проведено, број нових радника који ће кроз овај канал моћи доћи у Њемачку биће упола мањи него сада. Њемачка влада образлаже план смањења као промјену приступа Западнобалканској регулативи, док грађевински сектор упозорава на могуће посљедице по тржиште рада и реализацију пројеката.