Дан мира у кући: Ево шта недјељом не ваља радити, наши стари су строго поштовали ова правила

У многим српским кућама недјеља се и данас поштује као дан одмора, молитве и породице. Уз њу су се, међутим, везала и бројна народна вјеровања. Нека су остала жива до данас, док су друга готово заборављена.

Свијет

Поплаве и клизишта усљед обилне кише: Страдало 70 особа, више њих се води као нестало

Наши стари нису без разлога говорили да недјељом треба "оставити руке од посла". Вјеровало се да тај дан није за све оно што може да сачека понедјељак.

Недјељом се нису радили тешки послови

Копање, орање, косидба, цијепање дрва, тесање и други тешки послови остављали су се за радне дане. Недјеља је била намијењена одмору, одласку у цркву и дружењу са укућанима.

Посебно се пазило да се не ради на њиви ако посао није хитан. Жетва, косидба или неки други сезонски посао могли су да буду изузетак када је вријеме притискало и када би одлагање донијело штету.

Такав однос према недјељи није значио да човјек треба да сједи скрштених руку од јутра до мрака. Стока се морала нахранити, ручак спремити, дјеца збринути, а оно што је неодложно морало је да се уради.

Друштво

Митрополит Хризостом: Ускоро ћемо обновити и цркву на Челебићима

Ни шивење, предење и велики кућни послови нису били за недјељу

У појединим крајевима Србије жене су недјељом остављале игле, вретено и вез. Шивење, предење, ткање и други захтјевнији ручни радови сматрани су пословима који могу да сачекају.

Исто је важило и за велико спремање куће. Није се гледало благонаклоно на рибање од пода до плафона, помјерање намјештаја и друге послове који могу да се ураде током седмице.

Свакодневне ствари, попут кувања, прања онога што је неопходно или сређивања нереда, нису се у свим крајевима сматрале забрањеним. Разлика је била у томе да ли човјек ради оно што мора или од недјеље прави обичан радни дан.

Није ваљало ни започињати велике послове

Једно од распрострањених вјеровања било је да недјеља није дан за започињање великих послова.

Градња куће, копање темеља, велики радови око имања или неки други важан посао радије су се остављали за понедјељак или други радни дан.

Здравље

Будите се са вртоглавицом? Ово су опасни разлози које игноришете

Народ је у таквим стварима волио да буде опрезан. Кад се нешто започиње, важно је да се започне "како ваља", па су се дан и вријеме почетка посла пажљиво бирали.

Хљеб и со нису се олако давали из куће

Једно од занимљивијих вјеровања односи се на хљеб, со, квасац и жар из огњишта.

У неким крајевима сматрало се да недјељом није добро давати ове ствари из куће. Хљеб је био много више од хране. Представљао је живот, благостање и оно што кућу држи на окупу. Огњиште је имало готово исто значење.

Зато се вјеровало да давањем хљеба, квасца или жара комшији може да се "изнесе" и дуо кућне среће и напретка.

Данас такво вјеровање многима звучи необично, док је некада било сасвим озбиљно схватано.

Недјељом се није ваљало свађати

Од свих обичаја, овај је вјероватно најлакше разумјети и данас.

Здравље

Намирница која је право благо за здравље: Колико урми дневно је препоручљиво појести?

Недјеља је требало да буде дан мира у кући. Псовке, свађа, вика и тешке ријечи нису се сматрале добрим знаком.

Старији су често говорили да није добро да се човјек на светог дана наљути на укућане, оде посвађан од куће или некоме учини неправду. Дан који је намијењен Богу требало је провести без непотребне галаме и размирица.

Шта се онда недјељом радило?

Недјеља није била само дан када се "ништа не ради". Људи су устајали, спремали се за литургију, одлазили у цркву, обилазили родбину, сједили са комшијама, спремали недјељни ручак и проводили више времена са породицом.

Послије цркве се сједало за сто. Ручак је био важан дио недјељног дана, нарочито у већим породицама. Јело се без журбе, разговарало се, долазили су гости, дјеца су се играла, а старији препричавали шта се дешавало током недјеље.

Таква недјеља имала је свој ред.

Није се гледало само шта човјек смије или не смије да уради. Важније је било да се један дан у седмици одвоји од свакодневне јурњаве и посвети Богу, породици и одмору.

Бања Лука

Еколошка бомба: Бањалука са 105 испуста трује Врбас

Шта каже обичај, а шта вјера?

Овдје треба направити разлику.

Многа правила која данас чујемо као "не смије недељом" припадају народном вјеровању и обичајима, а не представљају нужно црквену забрану.

Црквени смисао недјеље везан је за богослужење, молитву, одмор и сјећање на Васкрсење Христово. Човјек није позван да занемари оно што је неопходно само зато што је недјеља.

Ако треба нахранити стоку, спремити храну, збринути дијете, помоћи болесном човјеку или урадити нешто што не може да чека, такве обавезе не могу се једноставно ставити у исти кош са непотребним тешким радом.

Зато се и данас често може чути савјет да недјеља не треба да буде дан беспосличарења, већ дан другачијег ритма.

Тенис

Јаник Синер мора на операцију?

Наши стари су тај ритам добро познавали. Знали су када се ради до изнемоглости, а када се остављају алат и њива. Знали су и да се недјељом човјек мало боље обуче, оде у цркву, сједне са својима и не тражи разлог за свађу.

Можда се много тога промијенило, али је једна ствар остала иста, а то јесте да је недјеља љепша када се не потроши на оно што може да сачека сутра.

(Она)