Виктор Орбан не може више бити премијер Мађарске

Закон се примјењује ретроактивно на све премијере од демократске транзиције земље 1990. године. Према овоме, Виктор Орбан не може више обављати функцију предсједника Владе.

Амандман је усвојен убједљивом већином у парламенту, а ступа на снагу дан након званичне објаве у службеном гласнику.

Необична одлука

Уставно ограничење мандата премијера представља преседан у модерној европској пракси и у потпуној је супротности с начином на који парламентарни системи у свијету функционишу.

Ограничавање мандата је препознатљиво за предсједнике. Логика је да предсједник црпи моћ директно од народа и концентрише велику личну извршну власт, па се уставом спрјечава појава диктатуре.

Са друге стране, у парламентарним системима, премијер није шеф државе већ шеф владе, а његова моћ директно зависи од парламентарне већине. Докле год његова партија или коалиција побјеђује на изборима и има већину у парламенту, премијер теоретски може владати неограничено.

Ангела Меркел је у Њемачкој легално владала 16 година као канцелар, што је њемачки назив за премијера.

Овим потезом је Петар Мађар обезвриједио парламентарну демократију. Земља је сада доведена у ситуацију да којим случајем народ поново изабере Фидес, Виктор Орбан не би могао бити премијер иако би то тражила парламентарна већина.

Још већи апсурт је ретроактивност закона, али ово сугерише како је закон био усмјерен искључиво против Виктора Орбана. У Европи је готово незапамћено да се устав мијења на начин који ретроактивно циља политичку каријеру једне конкретне особе. Из угла уставног права, то је екстремно агресиван и неуобичајен потез.

Критичари кажу да је овај потез одбрамбени механизам нове власти Петера Мађара.