Када стижу супер радари: Биљежиће апсолутно све

Ипак, стационарни радари још нису постављени на путевима, истичу за "Инсајдер" из Министарства унутрашњих послова, и додају да је у току процедура израде пројекта и припрема за њихово постављање, при чему ће, како истичу, јавност бити благовремено обавијештена о тачним локацијама радара прије почетка рада.

Регион

Мушкарац (69) осуђен за силовање дјевојчице (9): Годинама им био комшија

Радари ће, како се наводи у одговору, документовати више саобраћајних прекршаја, укључујући прекорачење дозвољене тренутне и просјечне брзине кретања, пролазак на црвено свјетло, некоришћење сигурносног појаса, непрописно коришћење мобилног телефона, непрописно претицање, претицање колоне возила преко пуне линије (насилничка вожња) и истек регистрационе наљепнице.

"Постављање нових радара и коришћење савремене технологије подиже свијест возача да ће бити кажњени и ослобађа полицијске службенике за друге задатке, али само по себи неће значајно побољшати безбједност саобраћаја на путевима у Србији", истакао је у разговору за "Инсајдер" мастер инжењер саобраћаја Игор Велић.

Хоће ли подићи безбједност на путевима?

Додаје да само инсистирање унутар државне политике безбједности саобраћаја на контроли и репресији неће довести до задовољавајућих резултата.

Регион

Тукла оца и брата, па завршила у затвору

"Једино што ми у нашој политици безбједности саобраћаја као држава примјењујемо јесте контрола саобраћаја, а то, просто, не даје резултате. Србија је ове године избила на прво мјесто у Европи по броју смртно страдалих на милион становника, тачније 78. Тренутно смо најнебезбједнија земља у Европи, а друштвено-економски трошкови саобраћајних незгода на годишњем нивоу износе 4,1 милијарду евра", рекао је Велић.

Ипак, Маријана Јовановић из Центра за промоцију безбједности саобраћаја вјерује да ће увођење новог система представљати значајан корак ка савременом системском управљању безбједношћу саобраћаја и да циљ није репресија, већ промјена саобраћајне културе.

"Суштина ових система није у томе да се возачи 'ухвате у прекршају', већ да се повећа вјероватноћа контроле у сваком тренутку и на сваком мјесту. Када возач не зна гдје се тачно налази надзор, он је склонији да поштује прописе континуирано, а не само на мјестима гдје види полицију", објаснила је она.

Србија

Летјеле столице: Нападнути Чедомир Јовановић и Александар Кос

Један од кључних проблема, према ријечима Велића, јесте то што креатори саобраћајне политике попут МУП-а, Министарства саобраћаја, Агенције за безбједност саобраћаја, Владе Србије, локалних секретаријата за безбједност саобраћаја, локалних самоуправа и "Путева Србије" дуги низ година, законски и кроз стратегије, одбијају да примијене концепт одрживе урбане мобилности и хуманог инжењеринга.

"Оно што је дало најбоље резултате јесте промјена концепта одрживе урбане мобилности и хуманог инжењеринга. Све земље које на стратешком и практичном нивоу спроводе те концепте имају убједљиво најбоље резултате. То су Данска, Холандија, Норвешка, Шведска и Финска. Те земље су поставиле стандард како се, од стратешког до локалног нивоа, унапређује систем безбједности саобраћаја", истакао је саговорник "Инсајдера".

Концепт урбане мобилности

Без примјене концепта одрживе урбане мобилности и хуманог инжењеринга, чак и у новом Закону о безбједности саобраћаја који се тренутно припрема, према ријечима саговорника "Инсајдера", МУП може постављати и најсавременије радаре без суштинског ефекта.

Република Српска

Институт за јавно здравство издао хитно упозорење

"Закон сам по себи неће побољшати безбједност саобраћаја. Законски оквир је само један од алата, али не и главни. Када говоримо о контроли саобраћаја, проблем није у самој контроли, већ у томе што је она селективна", навео је Велић.

И Јовановић такође вјерује да казне саме по себи неће ријешити проблем, "али свијест да је контрола стална и објективна утиче на дугорочно формирање навика", што су, како додаје, показала и искуства из других земаља.

"Наравно, овакве мјере морају бити праћене транспарентним обавјештавањем јавности и едукацијом учесника у саобраћају, јер се само тако може допринијети ефикаснијем смањењу броја незгода, повријеђених и погинулих на нашим путевима", објаснила је Јовановић.

Подјела одговорности

Други проблем који је уочио Велић јесте то што се Србија и даље налази у традиционалном концепту сагледавања саобраћајних незгода, у којем се разматра искључиво правна и кривична одговорност учесника.

"Земље које имају боље резултате примјењују савремени концепт одговорности који се заснива на подјели одговорности. Када се деси незгода, не сагледава се само правно-кривична одговорност учесника, већ и политичка, стручна, етичка и морална одговорност. Ако нисмо испунили ниједан циљ из националне стратегије безбједности саобраћаја и акционог плана, а истовремено смо избили на прво мјесто по небезбједности, морална и политичка одговорност налажу да директор Агенције за безбједност саобраћаја, министар унутрашњих послова и министар саобраћаја и грађевинске инфраструктуре поднесу оставке", закључио је Велић.

Наука и технологија

Преминуо српски научник који је изумио вјештачку крв

Додаје и да је у Европи контрола саобраћаја посљедња мјера, док се приоритет даје изградњи система безбједности саобраћаја, од уређења улица до образовања учесника у саобраћају.

Иако увођење супер радара може повећати свијест возача и растеретити полицију, стручњаци истичу да без примјене модерних концепта управљања саобраћајем и едукације учесника, значајније побољшање безбједности на путевима Србије неће бити постигнуто.

(Инсајдер)