Борба против злостављања дјеце или шпијунажа? Враћа се надзор порука

Циљ је, како наводе, откривање материјала сексуалног злостављања дјеце и покушаја врбовања малољетника путем интернета.

Важно је нагласити да овом одлуком није уведен обавезни надзор приватних порука нити државе чланице добијају директан приступ комуникацији грађана. Ријеч је о привременом рјешењу које би, уколико буде потврђено у завршној процедури, вриједио до трећег априла двије хиљаде двадесет осме године, док се настављају преговори о трајном европском закону.

Привремена мјера први пут је уведена двије хиљаде двадесет прве године, али је истекла у априлу ове године. Европска комисија предложила је њено продужење, а након вишемјесечних расправа Европски парламент није успио прикупити довољну већину да одбаци приједлог Савјета Европске уније.

За одбацивање приједлога гласало је две стотине седамдесет шест заступника, против је било двије стотине осамдесет шест, док је тридесет било суздржано. Будући да није било потребне апсолутне већине, прихваћен је текст Савјета уз два амандмана Европског парламента.

Хроника

Продао ауто па пријавио да је украден: Полиција претресала и купца

Једна од најважнијих измјена односи се на заштиту потпуне шифровање са краја на крај. Парламент је усвојио амандман према којем се привремена мјера не би примјењивала на комуникације које су заштићене овом врстом шифровање, односно на поруке којима могу приступити искључиво пошиљалац и прималац.

Контрола ћаскања већ годинама изазива велике подјеле у Европској унији. Заговорници сматрају да платформе морају имати могућност откривања и пријављивања садржаја који приказује сексуално злостављање дјеце те покушаја сексуалног искоришћавања малољетника на интернету.

Са друге стране, организације за заштиту дигиталних права и бројни стручњаци упозоравају да би овакве мјере могле отворити врата масовном надзору приватне комуникације милиона грађана који нису осумњичени ни за какво кривично дјело. Посебно упозоравају на могућност лажних пријава и каснијег ширења система надзора на друга подручја.

За повратак привремене мјере гласали су хрватски заступници из Хрватске демократске заједнице, који су поручили да је циљ избјећи правну празнину у борби против сексуалног злостављања дјеце те нагласили да се не ради о увођењу обавезног надзора приватних порука.

Свијет

Србин умало испао из авиона током лета: Пукао прозор, путници га вукли назад

Против су гласали европски заступници Гордан Босанац и Стивен Никола Бартулица. Босанац је упозорио да сигурносне службе требају надзирати искључиво особе за које постоји основана сумња, а не цијелу популацију, док је Бартулица истакао да заштита дјеце не смије бити оправдање за нарушавање темељних права на приватност.

Иако је Европски парламент дао подршку привременом рјешењу, поступак још није завршен. Савјет Европске уније сада има рок од три мјесеца да се изјасни о усвојеним амандманима. Уколико их не прихвати, слиједи поступак мирења између европских институција.

Расправа о трајном закону тако се наставља, а једно питање остаје у средишту цијелог процеса – како истовремено заштитити дјецу на интернету и очувати право грађана на приватност њихових дигиталних комуникација, преноси ГП Маљевац.