Научници успјели да "прочитају" мисли помоћу нове технологије

То би у будућности могло да омогући људима који због болести или повреда не могу да говоре или се крећу да комуницирају и управљају уређајима само помоћу мисли.

Ријеч је о технологији познатој као интерфејс мозак-рачунар, која региструје електричне сигнале мозга и претвара их у команде за спољне уређаје. Да би такви системи могли да помогну особама које не могу да комуницирају, неопходно је научити како да се из мождане активности препозна оно што особа жели да каже, чак и када ријечи изговара само у мислима.

Истраживачи су зато анализирали електроенцефалограме 22 здрава добровољца. Учесници су имали задатак да наглас, а затим и само у мислима, изговоре шест командних ријечи "горе, доле, лијево, десно, напред, назад".

Циљ истраживања научника из региона Дона био је да се утврди да ли се из мождане активности може препознати разлика између ријечи коју човјек заиста изговара и ријечи коју само замишља - а резултати су показали да унутрашњи говор оставља препознатљив траг у активности мозга. Иако човјек не помера усне и не производи звук, током менталног изговарања настају стабилни обрасци мождане активности који се могу регистровати стандардном ЕЕГ капом са сензорима.

Наука и технологија

Гледате ТикТок и одједном "препознајете" симптоме код себе? Стручњаци упозоравају на нови феномен

Алгоритми машинског учења успјели су да разликују ове сигнале са тачношћу до 78 одсто.

Један од аутора истраживања објаснио је да би оваква технологија могла да буде посебно значајна за људе који не могу да говоре или да се крећу, јер би им у будућности могла омогућити да контролишу технологију, куцају текстове и комуницирају са виртуелном стварношћу користећи само своје мисли.

"Ријечник" можданих сигнала

Истраживачи су направили и отворену базу података која је доступна научницима широм свијета. Шапошников је објаснио да база представља својеврсни ријечник можданих сигнала - сигнале који одговарају различитим ријечима. За сада садржи шест команди, али је план да се број ријечи прошири на неколико десетина.

Сљедећи циљ научника је да додатно побољшају тачност препознавања, на 90 до 95 одсто. То би покушали да постигну усавршавањем метода за анализу ЕЕГ сигнала и применом напреднијих алгоритама вештачке интелигенције.

Помоћ људима који не могу да говоре

Потенцијална примена овакве технологије посебно је значајна за људе са амиотрофичном латералном склерозом, синдромом изолације, али и за пацијенте који су претрпели мождани удар, тешку трауму или неуродегенеративне болести.

Наука и технологија

Медицински изазов који мијења границе: Робот уз помоћ вјештачке интелигенције отклонио срчану ману

Код неких од њих тијело може бити готово потпуно непокретно, док су истовремено свесни окружења и могу да размишљају. Неки не могу да пошаљу поруку, помјере руку, па чак ни језик.

Управо ту би интерфејс мозак-рачунар могао да промјени начин на који комуницирају. Умјесто говора или покрета, довољно би било да особа помисли на одређену ријеч или команду, а систем би је препознао и претворио у радњу.

То би могло да значи да особа само помисли на одговарајућу ријеч, а систем је претвори у текст, команду рачунару или инструкцију инвалидским колицима, преноси "Комсомољска правда".

За сада је ријеч о истраживању са ограниченим бројем ријечи и учесника, али научници планирају да прошире рјечник и додатно повећају прецизност препознавања. Циљ је да технологија једног дана омогући људима који су изгубили способност говора и кретања да поново комуницирају и управљају уређајима - и то само помоћу њихових мисли.

(рт балкан)