Помјерање сата није безазлено: Ево како утиче на здравље

21.10.2025

10:51

Коментари:

0
Спавање дјевојка сан кревет
Фото: Ivan Oboleninov/Pexels

Помјерање сата дугогодишња је пракса која многима изазива главобоље. Некад је то служило лакшој уштеди енергије током зимских мјесеци, али данас многи сматрају да од тога имамо више штете него користи.

Овога викенда поновно нас чека ритуал који једне радује због додатног сата сна, а друге фрустрира због нарушавања рутине и све краћих дана. У ноћи са суботе, 25. октобра, на недјељу, 26. октобра 2025., тачно у 3:00 ујутро, казаљке ћемо вратити један сат уназад, на 2:00.

Тиме се враћамо на стандардно, зимско рачунање времена. Али, док се многи радују привидном добитку, научна заједница све гласније упозорава да је цијена коју плаћамо за ову праксу далеко већа од тог једног 'дарованог' сата.

Наука упалила црвени аларм: Више од обичне неугодности

Оно што се некада сматрало тек мањом неугодношћу, данас је препознато као значајан јавноздравствени ризик. Помјерање сата двапут годишње ремети наш унутарњи биолошки сат, познат као циркадијални ритам, који управља кључним тјелесним функцијама – од циклуса спавања и будности, преко лучења хормона и метаболизма, до крвног притиска и рада срца.

Новак Ђоковић

Ђоковић и Роналдо пију кафу на балкону хотела: Португалац му је велика инспирација

Недавно истраживање научника с престижног америчког Свеучилишта Станфорд пружило је најувјерљивије доказе до сада о дугорочној штетности ове праксе. Упоређујући три сценарија – садашњи систем помицања сата, трајно љетно и трајно зимско вријеме – открили су да је управо двоструко годишње мицање казаљки најгора опција за наше здравље.

Њихови модели, темељени на подацима америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), показали су да би укидање помицања сата и прелазак на трајно стандардно (зимско) вријеме имало драматичне позитивне посљедице. Процјењује се да би се само у САД-у тиме могло спријечити око 300.000 можданих удара и смањити број гојазних особа за чак 2,6 милиона годишње.

струја-сат

Хтио да избаци сина, снају и петоро унука: Искључио им струју и воду, добио огромну казну

- Што сте више изложени свјетлости у погрешно вријеме, то је слабији ваш циркадијални сат. То утиче на имунолошки систем, ниво енергије и друге аспекте здравља - упозорио је др. Џејми Зеитзер, главни аутор студије.

Ови дугорочни ризици надовезују се на већ познате краткорочне посљедице. Бројне раније студије потврдиле су да у данима након прољетног помјерања сата расте број срчаних удара, смртоносних саобраћајних несрећа и повреда на раду, што се приписује губитку сна и општем умору.

Вјечна дилема: Зимско или љетно вријеме?

Док се већина слаже да праксу треба укинути, поставља се питање које вријеме трајно задржати. Заговорници трајног љетног времена истичу предности дужих вечери, што омогућује више слободног времена након посла и потенцијално смањује стопу криминала.

Међутим, када је САД 1974. због нафтне кризе привремено увео цјелогодишње љетно вријеме, мјера је укинута након мање од годину дана због негодовања јавности јер су дјеца по мрклом мраку морала ићи у школу.

ilu-zagreb-hrvatska-28082025

Сиромашно чак 810.000 Хрвата: У овим градовима је најгора ситуација

С друге стране, научна и медицинска струка готово једногласно подржава прелазак на трајно стандардно, односно зимско вријеме. Кључ је у јутарњој свјетлости.

- Генерално, потребно вам је више јутарње и мање вечерње свјетлости како би ваше тијело остало добро усклађено с 24-сатним даном - објашњава др. Зеитзер. Јутарње свјетло кључни је сигнал који наш унутрашњи сат "ресетује" и усклађује с вањским свијетом.

Због тога су водеће медицинске организације, попут Америчке академије за медицину спавања и Америчког љекарског удружења, издале службене препоруке за усвајање трајног стандардног времена као најбоље опције за јавно здравље.

Политичка заврзлама која не познаје границе

Упркос научним доказима и вољи грађана, укидање помјерања сата запело је у политичким лавиринтима. Европски парламент је још 2019. године изгласао укидање ове праксе, с планом да се посљедње помјерање догоди 2021. Ипак, државе чланице никада се нису успјеле договорити хоће ли трајно остати на љетном или зимском времену, а пандемија и друге кризе гурнуле су ову тему у други план.

Према важећим директивама, пракса се наставља најмање до 2026. године.

ilu-crkva-pravoslavlje-290825

Данас славимо светитељке Пелагију и Таису: Биле блуднице, па се покајале

Слична је ситуација и у САД-у, гдје је приједлог о трајном љетном времену запео у Конгресу. У међувремену, више од 70 земаља свијета, укључујући Русију, Турску, Кину, Јапан и већи дио Африке и Азије, већ је одустало од овог, како многи кажу, реликта прошлог вијека, чија је првобитна сврха уштеде енергије у модерном добу готово занемарива.

Док чекамо политички договор, преостаје нам да се и ове јесени прилагодимо. Стручњаци савјетују постепено прилагођавање ритма спавања неколико дана прије промјене, избјегавање кофеина и тешких оброка прије спавања те максимално кориштење јутарњег дневног свјетла. Иако ћемо добити сат сна, јасно је да је расправа о помјерању сата прерасла питање личне удобности и постала прворазредно здравствено питање на које политика и даље нема одговор.

Подијели:

Large banner