Пронађен окидач спорих земљотреса

29.06.2026 13:55

Коментари:

0
Мотоциклисти возе путем испуцалим у земљотресима који су погодили Ла Гваиру, Венецуела, дан раније, у четвртак, 25. јуна 2026. године.
Фото: AP Photo/Javier Campos/Tanjug

Ново истраживање, које је предводио др Тимоти Чепмен, открило је окидач спорих земљотреса. То пружа драгоцјене одговоре онима који живе у подручјима подложним природним катастрофама, саопштио је Универзитет Нове Енглеске.

За разлику од обичних земљотреса, који изазивају изненадно и брзо помјерање тла, спори земљотреси се ријетко осјећају, док се сеизмичка активност одвија данима, а у неким случајевима и мјесецима. Др Чепмен каже да ови земљотреси прате ритмичан, предвидив циклус и да им је потребна само мала сила, еквивалентна тежини пуне каде, како би дошло до пуцањ, преноси Телеграф.

"Ово истраживање испитало је како вода постаје брзо доступна из иначе чврстих минерала на цикличан начин током хиљада или милиона година. Пошто је вода доступна у порама стијене, она омогућава дјеловање слабих сила потребних за изазивање спорих земљотреса и може објаснити њихову поновљену активност", рекао је др Чепмен.

илу-авион-29062026

Зашто авионске карте остају скупе упркос паду цијена горива?

Како би открио овај механизам, истраживачки тим је отпутовао на Нову Каледонију и истражио могуће „фосилне“ примјере спорих земљотреса забиљежене у стијенама на површини Земље. Узорци су стављени под микроскоп и анализирани како би се пронашле ситне карактеристике које указују на то да је вода некада била присутна.

Откривањем ових информација, научници ће бити боље опремљени да се припреме и минимизују ризик који прати ове неухватљиве земљотресе.

"Ово истраживање је важно јер милијарде људи живе у регионима који су под ризиком од земљотреса", рекао је др Чепмен и додао:

Француска топлотни талас

Топлотни талас сије смрт у Француској: 1.000 смртних случајева у пет дана

"Још много више њих, укључујући Аустралијанце, живи дуж обала које могу бити погођене цунамијима изазваним земљотресима. Боље разумијевање тога како и зашто се спори земљотреси дешавају, или не дешавају, представља основу сваке процјене опасности".

Иако је ова фаза истраживања завршена, др Чепмен каже да предстоји још много посла.

"Сљедећи кораци укључују процјену размјера помјерања до којих долази у стијенама током ових догађаја спорих земљотреса. Један од изазова са којима се суочавамо је тај што је тражење ових „фосилних“ карактеристика слично тражењу игле у пласту сијена због кратког трајања активности, од неколико дана до неколико мјесеци, у стијенама које су се формирале милионима година. Једном када се пронађу, ове карактеристике морају бити повезане са силама много већих размјера унутар секвенци стијена или чак са цјелокупним кретањем једне тектонске плоче", рекао је он.

Истраживање је објављено у водећем свјетском часопису за геонауке „Геологија“ (Geology).

Подијели: