Пронашли благо у сопственом дворишту током чишћења

Оно што је почело као обична акција сређивања дворишта једне куће у Њу Орлеансу претворило се у међународну истрагу која је укључила научнике, ФБИ и италијанске власти.

Свијет

Апокалиптични призори у Кини: Олуја гута југ земље, има мртвих

Власници куће сасвим случајно пронашли су мермерну надгробну плочу, а испоставило се да припада римском војном морнару који је живио прије готово двије хиљаде година.

Надгробни споменик је ове године коначно враћен Италији, али мистерија како је доспио у Сједињене Америчке Државе рјешавана је мјесецима.

Неочекивано откриће у дворишту

Док су уклањали растиње око своје куће у Њу Орлеансу, Данијела Санторо и њен супруг Арон Лоренц наишли су на велику мермерну плочу са натписом на латинском језику.

Санторо, антрополог са Универзитета Тулен, у почетку је претпоставила да је ријеч о споменику са неког од историјских гробаља у граду, па је контактирала професора антропологије Д. Рајана Греја са Универзитета у Њу Орлеансу.

Република Српска

Цвијановић: Долазе много љепши и стабилнији дани за Српску

Како у близини није било гробља из кога би плоча могла да потиче, стручњаци су затражили помоћ колега са Универзитета у Инзбруку и Универзитета Тулен како би дешифровали латински текст.

Натпис открио идентитет римског морнара

Анализа је показала да се ради о надгробном споменику римског војног морнара Секста Конгенија Вера, припадника преторијанске флоте у Мизену, који је служио на ратном броду Асклепије.

Натпис наводи да је Верус живио 42 године, од којих је чак 22 провео у војној служби. Споменик су му подигли његови насљедници Атилије Кар и Ветије Лонгин.

Право изненађење услиједило је када су истраживачи установили да овај споменик није непознат археолозима.

Споменик нестао из италијанског музеја

У стручним евиденцијама већ је постојао запис о идентичној надгробној плочи која је некада била дио збирке градског музеја у Чивитавекији, лучком граду сјеверозападно од Рима.

Хроника

Сарајлија покушао да избоде мушкарца и жену, завршио иза решетака

Међутим, споменик је деценијама био на листи несталих експоната.

Послије потврде идентитета плоче у случај се укључио ФБИ, односно његов тим специјализован за крађу умјетничких дјела. Споменик је преузет како би започео поступак враћања културног добра Италији.

Тај процес завршен је 29. априла 2026. године у Риму, када је надгробна плоча званично предата италијанским властима заједно са још 336 умјетничких и историјских предмета враћених из Сједињених Америчких Држава.

Како је римски споменик завршио у Луизијани

Иако је враћен у Италију, остало је питање како је надгробна плоча уопште доспјела у двориште једне куће у Луизијани.

Професор Греј истражио је историју власника куће још од почетка 20. вијека, али није пронашао никакав траг који би објаснио пут споменика од Италије до Америке.

Провјеравао је чак и комшију, ветерана америчке морнарице из Другог свјетског рата, али се испоставило да никада није служио у Италији.

Траг водио до бомбардовања Италије

У међувремену је професорка класичних студија Сузан Лузнија отпутовала у Италију и проучила архивску документацију музеја у Чивитавекији.

Република Српска

Цвијановић и Минић са пензионерима у Теслићу

Открила је да је град током 1943. и 1944. године био мета савезничког бомбардовања, при чему је музеј потпуно уништен, а велики број експоната нестао у ратном хаосу.

Истовремено је потврђено да су америчке војне јединице послије ослобођења Рима пролазиле кроз Чивитавекију и одређено вријеме боравиле у том подручју, што је отворило могућност да је споменик тада завршио у америчким рукама.

Породична успомена за коју нико није знао шта представља

Кључни траг није пронађен у архивама, већ захваљујући локалним медијима.

Након што је прича објављена, јавила се Ерин Скот О'Брајен, једна од бивших власница куће, која је препознала споменик.

Испричала је да га је прије више од двадесет година поставила у двориште као украс приликом садње дрвета, вјерујући да је ријеч о декоративном каменом предмету.

Хроника

Добојлија пријетио да ће поломити невјенчану супругу и свастику

Тек касније је сазнала да је у питању римски споменик стар готово двије хиљаде година.

Плочу је наслиједила од свог дједа Чарлса Падока Млађег, америчког војника који је током Другог свјетског рата служио у Италији, гдје је упознао и своју будућу супругу. По повратку у Њу Орлеанс 1946. године донио је камен са собом и годинама га чувао у породичној кући.

Ипак, ни данас није познато како је Падок дошао до споменика. Нема доказа да ли га је пронашао, купио или на неки други начин стекао током ратног или поратног периода.

Тако је прича о римском морнару Сексту Конгенију Веру добила неочекиван наставак. Његов надгробни споменик, изгубљен послије разарања италијанског музеја у Другом свјетском рату, провео је деценије у једном дворишту у Луизијани, да би се тек 2026. године вратио на мјесто одакле је некада нестао.

(Нова)