Ријешена мистерија стара милионима година

То је показало ново научно истраживање. Научници су утврдили да су прије око 5,4 милиона година преко данашње Турске и Сирије текле двије велике реке, Палео-Карасу и Палео-Мурат, које су се уливале у тадашњи Медитеран.

Касније су тектонски процеси промијенили њихове токове, што је на крају довело до њиховог спајања и формирања данашњег Еуфрата.

Свијет

Право чудо код Прага: Преживео "немогуће" након судара камиона

Према резултатима студије, Палео-Мурат је промијенио правац прије око 3,6 милиона година, док је Палео-Карасу преусмјерен приближно 800.000 година касније. Обје ријеке су потом почеле да теку ка југоистоку, према Персијском заливу, чиме је настао савремени ток Еуфрата.

Еуфрат је заједно са реком Тигар омогућио настанак плодног подручја Месопотамије, источног дијела Плодног полумјесеца, региона који се често назива "колијевком цивилизације“.

Управо су захваљујући овим рекама цивилизације попут Сумерана и Асираца прије око 6.000 година развиле пољопривреду, градове и сложена друштва.

Како преноси "Лајв Сајенс", истраживање објављено у часопису "Нејчур Геосајенс" доноси до сада најдетаљније објашњење поријекла Еуфрата и разрешава дугогодишње научне расправе о томе да ли је ова ријека настала из једног или више древних водотокова.

"Савремени пејзаж на копну, заједно са седиментима закопаним испод мора, и даље чува јасне трагове древног Еуфрата. Да Палео-Мурат и Палео-Карасу нису промијенили своје токове и спојили се када јесу, није јасно да ли би се Плодни полумјесец развио на начин на који га данас познајемо“, рекао је водећи аутор студије Ендрју Мадоф, виши сеизмички стратиграф у компанији "Шеврон".

Хроника

Марко (30) се преврнуо на кваду и преминуо на лицу мјеста: Туга код Пријепоља

Истраживачи су користили сеизмичке податке, сателитске снимке и геолошке мапе како би реконструисали историју ријеке. Посебно су анализирали наслаге старе између пет и шест милиона година пронађене уз обале Либана и Турске, које су откриле трагове двије древне ријеке.

Ове ријеке текле су током и непосредно након такозване Месинске кризе салинитета, периода који је трајао око 700.000 година, када је због тектонских процеса највећи дио Медитерана готово пресушио. Када се море поново напунило прије око 5,33 милиона година, потопило је канале и седименте које су оставиле Палео-Карасу и Палео-Мурат, а управо су ти трагови данас омогућили научницима да реконструишу њихову историју.

"Практично смо пратили закопане отиске древног Еуфрата испод мора и повезивали их са мјестима гдје се исти трагови поново појављују на копну", објаснио је Мадоф.

Научници су додатно анализирали померања дуж расједа и посљедице древних земљотреса како би утврдили када су се промјене токова догодиле. Према њиховим процјенама, обје ријеке биле су веће од данашњег Нила прије него што су се спојиле у јединствени систем.

Свијет

Трамп најавио учешће на самиту Г7 у Француској

Истраживање указује и на могући значај ових ријека за миграције животиња и раних људи. Положај великих ријечних система одређивао је доступност воде на путу између Африке и Леванта, што је могло да утиче на кретање бројних врста током милиона година.

"Разумијевање начина на који је настао Еуфрат помаже нам да боље схватимо како велике промјене у расподјели воде могу да преобликују пејзаже и створе услове неопходне за развој живота“, закључио је Мадоф, преноси "Нин".