У Сахари откривене мумије старе 7000 година

Еволуција човјека представља сложен процес. Иако данас постоји само једна људска врста, која настањује свијет (Хомо сапиенс), то раније није био случај.

Баш као што су се људи мијењали, током еволуције, мијењали су се и предјели. Тако је Сахара, данас једно од најсувљих мјеста на Земљи, некада била бујна, зелена област. Толико зелена и плодна да је у њој постојала стална популација људи.

У раздобљу између 14.800. до 5.500. године п.н.е, познатом као Афрички влажни период, пустиња је имала довољно воде да омогући живот. Савана је била зелена, богата језерима и мочварама.

БиХ

Цифре огромне: Хелез на алкохол немилице трошио државне паре

Ране људске заједнице користиле су ове услове за развој пољопривреде и сточарства. Међу њима су били и становници југозападне Либије, за које би очекивали да генетски припадају подсахарским популацијама - али модерна анализа то није потврдила.

Водећа археогенетичарка са Института “Макс Планк”, др Нада Салем, заједно са тимом истраживача, анализирала је гене сачуване у мумифицираним остацима двије жене из неолита, старе 7.000 година, пронађеним у пећинском склоништу Такаркори.

Ријеч је о археолошком налазишту које се налази у планинама Тадрарт Акакус на југозападу Либије, а фрагменти ДНК били су довољни да научницима пруже увид у прошлост.

Резултати су објављени у часопису Натуре, где се наводи:

“Већина становника Такаркорија потиче из до сада непознате скеверноафричке генетске лозе, која се одвојила од подсахарских линија отприлике у исто вријеме када и преци данашњих људи ван Африке, и остала изолована током већег дијела свог постојања”.

Они закључују да се одвајање догодило пре око 50.000 година.

Сматра се и да су становници Такаркорија имали мање контакта с неандерталцима, јер је у њиховом геному пронађено знатно мање неандерталске ДНК, него код људи ван Африке. Ипак, откривени су трагови генетског мијешања са земљорадницима са Леванта.

Један од аутора студије, др Савино ди Лерниа, наглашава значај налазишта у Либији:

Свијет

Трамп: Чини се да имамо договор о Гази

“Невјероватно је како Такаркори, ископаван између 2003. и 2006. године, и даље пружа невјероватна археолошка открића. Овде имамо најстарије трагове прераде млијека у Африци, старе више од 7.000 година, што је тема претходних истраживања, али и најстарије доказе сточарства на континенту, старе око 8.000 година”.

Иако су били сточари, становници Такаркорија развили су и напредне технике у изради керамике, корпи, као и алата од дрвета и костију, преноси Метро.

За разлику од типичних номадских заједница, дуже су боравили на једном мјесту - вјероватно захваљујући разноликости окружења.

Вријеме ће показати какве тајне налазиште Такаркори још крије.

(Курир.рс)