У Словачкој је откривено налазиште са десетинама обезглављених скелета

Насеље Врабле припадало је култури линеарнотракасте керамике (LBK), која окупља најраније пољопривредне заједнице у Европи.

Та култура настала је у Карпатском басену и проширила се средњом Европом прије отприлике 7500 година. Само насеље састојало се од стотина настањених објеката, укључујући дуге куће, груписаних у три четврти, од којих је свака заузимала готово 16 хектара.

Истраживањем је до августа прошле године идентификовано укупно 112 особа, али археолози очекују да ће тај број расти са наставком радова. Дио покојника сахрањен је на традиционалан начин у гробним јамама поред кућа, уз прилоге попут керамичких посуда и жртвованих младих оваца. Међутим, југозападна четврт, једина окружена са два јарка, служила је за другачију врсту сахрањивања. У јарцима су пронађени костури без глава у различитим стањима очуваности. Једини изузетак је лобања дјетета пронађена међу одраслим телима.

Ритуално уклањање лобања

Иако би се на први поглед могло помислити на насиље, археолози сматрају да је ријеч о сложеним друштвеним праксама.

Наука и технологија

Археолози открили одакле потиче закопано благо Викинга

„Напротив, имамо доказе да су ови укопи, који се нама чине необичним, били дио друштвених пракси које су обликовале локалне и шире односе и показују тек ограничене знаке сукоба и кризе“, изјавио је Мартин Фурхолт, археолог са Универзитета у Килу и водећи аутор студије.

Трагови на костима указују на то да су главе пажљиво одвојене оштрим алатима, а не насилно одсјечене.

„Прве анализе указују на то да се овдје није радило о насилном одрубљивању глава, већ о вјештом уклањању лобања“, појаснила је биолошка антрополошкиња Катарина Фукс са истог универзитета.

Уобичајена пракса неолита?

Докази са других европских налазишта из истог периода отварају бројне могућности — од лова на главе до људских жртвовања или симболичке крађе идентитета. На другим насељима културе линеарнотракасте керамике забиљежени су масакри читавих породица и мучења ломљењем ногу прије погубљења.

Обезглављивање је, чини се, било раширено широм неолитске Европе, што сугерише да се радило о устаљеној пракси, можда у оквиру магијских или церемонијалних обреда посвећених прецима или божанствима.

„Морамо поћи од тога да су те праксе имале потпуно другачије значење него што би имале у данашњим друштвима. Управо зато их је тако тешко протумачити“, закључује Фурхолт.

Наука и технологија

Археолози скенирали Кеопсову пирамиду: Сада вјерују да су открили њену највећу тајну

Што се даље очекује, у наредној фази истраживања анализираће се кости и артефакти како би се открили односи међу сахрањенима, њихов начин живота и друге демографске појединости.

Археолози тек треба да истраже готово 160 метара система јаркова, гдје би се могло критити још обезглављених тијела. Такође постоји могућност да ће се нестале лобање с временом појавити, можда закопане унутар кућа или на неком другом дјелу налазишта, пренео је Индекс.