Да ли је гријех фарбати јаја на Велику суботу?

Аутор:

АТВ
11.04.2026 12:15

Коментари:

0
Васкршња јаја офарбана у црвену боју
Фото: Mugurel Moscaliuc/Pexels

Васкрс у Србији не почиње звоном, већ бојом. Црвеном, најчешће. Оном која се преноси с генерације на генерацију, кроз руке жена које су вијековима уназад радиле исто, фарбале јаја, у тишини, са јасном намјером. Није то само обичај, то је ритуал који има своје вријеме, али и питање које се сваке године изнова отвара: да ли је гријех ако то не урадимо баш на Велики петак?

Одговор није тако једноставан како се често представља.

Виктор Орбан

Орбан: ЕУ мора признати пораз, Европи требају руске сировине

Велики петак као симбол, али не и строго правило

У народној пракси, Велики петак се дуго сматрао "правим" даном за фарбање јаја. Тај избор није био случајан. Ријеч је о дану туге и тишине, када се обиљежава страдање Исуса Христа, па је и сам чин фарбања имао посебну тежину, готово као мали, лични обред у оквиру куће.

Ипак, када се погледа шира слика, јасно је да не постоји једно универзално правило. У различитим крајевима Србије јаја су се традиционално фарбала и на Велики четвртак, али и на Велику суботу. Разлог је врло једноставан, у појединим срединама вјеровало се да на Велики петак не треба радити ништа, па се фарбање помјерало на други дан.

Другим ријечима, оно што се данас често доживљава као обавезно, заправо је само најраспрострањенија верзија обичаја, а не једина исправна.

илу-ораси-21032026

Најстарија техника за мршављење: Довољна је само шака овога пред спавање

Суштина обичаја није у датуму

Ако се скине притисак око "тачног дана", остаје оно што је важније од форме. Фарбање јаја никада није било пука припрема за празник, већ симболичан чин који означава живот, обнову и заштиту. Посебно мјесто има црвено јаје, такозвана чуваркућа, које се оставља као знак сигурности дома и породице.

Занимљиво је да традиција бојења јаја има коријене који сежу и прије хришћанства. У старим европским културама јаје је било симбол новог живота и користило се у различитим обредима, а касније је у хришћанству добило ново значење, везано за Васкрсење.

Зато питање "да ли је гријех" заправо промашује поенту.

Реалност је да данас већина људи усклађује обичаје са својим обавезама. Нема више времена које су некада имале генерације прије нас, па се јаја фарбају када се стигне, некада у четвртак, некада у петак, а често и у суботу.

Синиша Каран

Каран: Васкрсење нас подсјећа на темељне вриједности и истине нашег народа

И то не умањује смисао обичаја.

На крају, много је важније шта тај чин представља него када се тачно одвија. Јер традиција која не може да се прилагоди животу, врло брзо престаје да буде дио њега.

(Она.рс)

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: