Свештеник објаснио како се правилно прославља крсна слава

Свештеник Борислав Петрић поручује да је важно да дјеци вјеру преносимо сопственим примјером, а да предстојеће славе буду прилика за помирење.

Здравље

Ко не би требало да једе кисели купус?

У сусрет Светој Петки, која се слави 27. октобра, и Светом Луки, 31. октобра, свештеник Борислав Петрић, из храма Светог Илије у Миријеву, говорио је о значају крсне славе, очувању традиције и њеном мјесту у савременом животу.

Крсна слава повезује претке, садашње генерације и оне које долазе, а њен значај, како истиче Петрић, често осјећамо дубље него што умијемо да га објаснимо.

"Она је чувар једног насљеђа које је прије свега хришћанско насљеђе, и то насљеђе је обликовало и нас као народ", каже свештеник.

Зато је важно да дјеци вјеру преносимо сопственим примјером, а да обичаји не постану важнији од њиховог смисла.

"Много је важније да човјек који слави славу, истински у свом срцу и души и у животу осјећа припадност цркви Божијој и да има вјеру у Бога. И онда из те вјере да све гради", истиче Петрић. Крсна слава је уписана на Унескову листу нематеријалног културног насљеђа, а њена посебност је у томе што је и данас жива традиција коју Срби чувају широм свијета.

"Слава је једина непрекинута традиција код Срба. И готово сви Срби свуда, по разним свјетским меридијанима, славе славу", каже Петрић.

ATV

Суштина славе није у богатој трпези

Духовно богатство, наглашава свештеник, не зависи од материјалног стања, а слава не би требало да буде прилика за надметање у храни и пићу.

"Бити богат у хришћанском смислу ријечи, у духовном смислу ријечи, значи имати Бога", објашњава он.

Умјесто да се оптерећују бројем гостију и трошковима, домаћини би требало да славу прославе у складу са својим могућностима. Петрић указује да се понекад за славу подижу и кредити, а да се прослава из породичног дома премјешта у ресторане и кафане.

"Али треба да имамо једну умјереност у свему, прво у вјери, а потом и у манифестацијама те вјере", поручује свештеник.

Младима који тек заснивају породице саветује да не страхују од тога како ће организовати славу. Довољно је почети од основних славских обиљежја – колача, свијеће, жита, вина и славске иконе, а прославу временом прилагођавати својим могућностима.

Савјети

Како смањити трошкове гријања и до 70 одсто? Ово је први корак!

Слава је прилика за помирење

Крсна слава може бити и повод да се обнове нарушени односи, да се пружи рука помирења и да се затражи опроштај.

"И свака порука у цркви јесте порука мира. Мира, љубави и радости за друге", каже Петрић.

Према његовим ријечима, славе које долазе прилика су да се помиримо са рођацима, комшијама и људима са којима смо се удаљили, понекад и без правог разлога.

"И онда станемо пред славску икону, пред ту једну светињу која је заиста огромна, пред славску свијећу, и схватимо да су то све небитне ствари. И да заиста треба да људима праштамо и да тражимо од њих опроштај", истиче свештеник.

Како сачувати славу далеко од завичаја

Живот у иностранству и другачије породичне околности не морају да буду препрека очувању традиције. Петрић наглашава да обичаје треба прилагођавати времену и мјесту у којем живимо, без инсистирања да се слава данас прославља на исти начин као у вријеме наших предака.

"Не треба да инсистирамо на томе да сада славимо као што су наши дједови славили, на примјер, јер они су у једном другом времену живјели", каже он.

АТВ

Важно је да жеља за прослављањем славе остане жива и да она вернике, кад год је то могуће, приближава цркви.

На крају, Петрић поручује да крсна слава треба да буде повод за заједништво и превазилажење разлика.

"Да црква Христова, а и ми као вјерујући људи који представљамо ту цркву, не само свештеници, него и вјерници, будемо један мост, прије свега пружена рука, један начин да покушамо да увијек свједочимо мир Божији и радост Божију за све нас – закључио је свештеник Борислав Петрић.

(РТС)