Извор:
Курир
21.02.2026
15:09
Коментари:
0
"Прије је било боље" – реченица коју ћете чути од готово сваког ко је загазио у озбиљне године. И није важно да ли је ријеч о седамдесетогодишњаку или неком млађем – прошлост се готово увијек памти кроз ружичасте наочаре. Логично, јер смо тада били млађи, снажнији и безбрижнији.
Ипак, када се говори о животу у Југославији, многи који су то вријеме заиста проживјели истичу да су неке навике и вриједности биле другачије, а у понечему и корисније него данас. Није ријеч само о носталгији. Истина је, као и обично, негдје на средини: плате су биле скромне, избор робе ограничен, несташице нису биле ријеткост, а на нове ципеле чекало се годинама. Али људи су знали да се снађу.
Управо из тог периода издвајају се четири животне лекције које и данас могу да буду злата вриједне.
Ако се поквари рајсфершлус, бојлер или кућни апарат – данас је прва реакција да се купи ново. Међутим, свака замјена кошта, а када се у стану поквари више ствари одједном, удар на кућни буџет постаје озбиљан.
Некада се ништа није бацало без покушаја поправке. Одјећа се крпила, дугмад су се пришивала, ђонови лијепили, а апарати носили код мајстора. Такав однос према стварима продужава њихов вијек, штеди новац и учи одговорнијој потрошњи.
Припрема зимнице била је готово обавезна у сваком домаћинству. Кувани су џемови, правили се сокови, туршија, кисели купус, паприке и краставци. Знало се шта стоји у шпајзу и шта ће се изнијети на сто током зиме.
Данас је храна доступна током цијеле године, али замрзавање и чување сезонских намирница и даље има смисла. Љети су воће и поврће јефтинији и квалитетнији, па се од њих зими могу правити компоти, пите, кнедле или једноставно уживати у бобичастом воћу без губитка укуса.
Скоро свака породица имала је штедну књижицу. Иако камате нису доносиле велику зараду, постојала је свијест да дио плате мора да се одвоји за "црне дане".

Сцена
Показала груди у "Тесној кожи" и направила пометњу: Глумица за којом је уздисала Југославија само нестала са сцене
Данас су на располагању различити облици штедње – од класичних рачуна до дигиталних апликација – али суштина остаје иста: редовно одвајање макар мале суме ствара финансијску сигурност и мирнији сан.
У школама се учило домаћинство, а многе жене знале су да шију, преправљају и саме праве одјећу. Вез, плетење и ручни рад били су дио свакодневице. Мушкарци су често сами израђивали намјештај или поправљали по кући.
Те вјештине нису само смањивале трошкове, већ су развијале самосталност, креативност и осјећај поноса – јер много тога може да се направи сопственим рукама.
Живот у Југославији није био ни бајка ни потпуни мрак. Било је несташица, скромних плата и чекања у редовима, али је постојала култура рационалног трошења и међусобне помоћи.
Можда данас живимо брже и имамо већи избор, али неке старе навике – поправљање умјесто бацања, прављење зимнице, редовна штедња и развијање практичних вјештина – и даље могу да буду драгоцјен подсјетник како да паметније управљамо новцем и животом, преноси Курир.

Занимљивости
1 мј
0
Сцена
2 мј
0
Економија
3 мј
0
Култура
4 мј
0
Занимљивости
3 ч
0
Занимљивости
6 ч
0
Занимљивости
1 д
0
Занимљивости
1 д
0Најновије
Најчитаније
16
33
16
21
16
15
16
03
15
57
Тренутно на програму