Како се правилно преноси крсна слава: Ево шта каже вјера

Крсна или породична слава је аутентичан српски обичај који други хришћански свијет не познаје и заузима важно мјесто како у породичној, тако и националној традицији Срба од покрштавања до данас. Иако се током вијекова много шта мијењало у животима и обичајима нашег народа, слава је чувана као највећа светиња и обиљежавала се и у ратовима, и у игзнанствима, и у болницама и када се имало и када није.

Фудбал

Скандал у Италији: Прекинут меч због Влаховића

Историја свједочи да су чак и српски војници, да би испоштовали обичаје и традицију ломили бајати војнички хљеб, палили комадиће свијеће и молили се Богу за срећније и берићетније дане. Колико је слава укоријењена и сам дух и традицију српског народа најбоље илуструје чињеница да је нису одрицали ни у вријеме комунизма када се прослава овог обичаја није прекидала, и када је владала велика антивјерска пропаганда.

Преношење или преузимање, и гдје је грешка?

Треба нагласити да се слава преноси са кољена на кољено и то искључиво са оца на сина и оно што је мало познато јесте да људи који славе исту славу имају сигурно и заједничког претка. Дакле, све те породице су потекле од једног, али су се током времена и расељавања удаљиле једне од других и постале једна другима велика непознаница.

Оно што је одлика модерног доба, за разлику од онога што се некада радило, јесте да се слава од оца на сина углавном преузима, а не преноси. Наиме, у данашње вријеме син махом преузима славу кад отац умре, а док је он жив, чак и кад мушки потомци са њим не живе, долазе код њега на славље прилком обиљежавања свеца заштитника, што је апсолутно погрешно.

Сцена

Појавио се снимак хапшења Аце Лукаса

Одлазак сина из породичног дома

Наиме, према православљу, син чим напусти породични дом и одсели се, он би требало да ту исту славу прославља и у свом дому. Мада се у модерном добу, слава са оца на сина углавном преузима, а не преноси.

Дакле, чим неко живи засебно и има своју породицу, дужан је да слави своју славу, јер је слава заштитник домаћег огњишта и помоћник у сваком раду, велики Божји благослов и заштитник свих укућана, нарочито дјеце.

У овом случају, само прве године по одласку из породичног дома, син долази код оца на славу.

Кад се колач исијече, отац из своје десне руке предаје сину једну четвртину колача, пољубе се, један другом честитају славу, а отац пожели сину да са својом женом и дјецом, будућим унуцима и потомцима, дуго у здрављу и добром расположењу слави славу.

Свијет

Дјевојчица (13) ухапшена због убиства жене

Син носи дио колача кући, подијели га са својом породицом, а већ наредне године почиње редовно да слави своју крсну славу.

(Религија)