Поскупљује ракија?

На основу података Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а на основу годишњих извештаја регистрованих произвођача, у Србији се просјечно годишње произведе око 26,5 милиона литара ракије од воћа и то првенствено – шљивовице, каже за портал Н1 Вељко Јовановић, савјетник предсједника Привредне коморе Србије.

Поред регистрованих произвођача (предузетника и правних лица) велики је број, додаје Јовановић – индивидуалних произвођача тј. физичких лица која производе ракију за сопствене потребе, као вишевековну традицију.

Сцена

Ким Кардашијан оптужује ЧетГПТ што је пала испите

“Процјена је да са количином ракије за сопствене потребе у домаћинству, укупна количина произведене ракије износи око 50 милиона литара годишње”, појашњава Јовановић.

Род шљиве мањи за скоро 16% у односу на прошлу годину

Подаци званичне статистике показују да ће овогодишњи род и шљиве, и јабуке – бити нижи у односу на 2024. “У поређењу са производњом оствареном 2024. године, у овој се очекује мања производња шљива, за 15,8 одсто и јабука, за 13,5 одсто”, навео је Републички завод за статистику у извјештају с краја септембра ове године.

Свијет

Драма у Француској: Аутом се залетио у људе, нападач ухапшен

У односу на десетогодишњи просјек, очекује се смањење производње шљива за чак 25,6 одсто и јабука за 24 одсто. За разлику од шљива и јабука, очекивана производња грожђа у Србији виша је за 8,5 одсто од прошлогодишње, што је ипак за 8,3 одсто мање у односу на десетогодишњи просјек.

Виша цијена сировине, ракија ЛУКСУЗ

Када је ријеч о процјенама производње за наредни период, с обзиром да је ове године род воћа знатно лошији, Јовановић каже да сви озбиљнији произвођачи ракије дугорочно планирају своју производњу. “Тако да на залихама имају довољно робе, а овогодишњи лошији род воћа ће утицати прије свега на повећану цијену сировине”, указао је он.

Основни проблем на тржишту ракија од воћа је, истиче Вељко Јовановић, прије свега – нелегалан промет ових производа то јест продаја у ресторанима “домаће ракије”, затим на пијацама, као и продаја “на кућном прагу”.

Градови и општине

Хрвати оптужују Исламску заједницу: Граде без дозволе гдје стигну

“Овај проблем отежава пословање регистрованих произвођача кроз нелојалну конкуренцију, нарушавање стандарда квалитета, јер се потрошачима нуди производ без контроле квалитета”, упозорава Јовановић. Иако регистровани произвођачи, како наводи, улажу велики труд у едукацију потрошача о ракији као пићу високе вриједности, “још увијек се ракија доживљава као сеоско пиће, а не као луксузан производ што она и јесте”.

Раст извоза ракије

Извоз ракија од воћа у посљедњих пет година, према подацима Привредне коморе Србије, биљежи констатан раст и у 2024. години вриједност извоза је износила 15,7 милиона евра, што је за 18,8 одсто више у односу на претходну 2023. годину.

Фудбал

Роналдо најавио да ускоро завршава каријеру

“С обзиром на то да постоји велики потенцијал за повећање извоза, као и да потрошачи широм свијета све више траже пића са причом, пореклом и карактером, што ракија јесте, Приведна комора Србије ради на заједничком наступу произвођача на иностраном тржишту кроз учешће на сајмовима, манифестацијама и међународним оцењивањима, како би ракија заузела своје заслужено мјесто и била препознатљива као категорија квалитетног јаког алкохоног пића у свијету дестилата као што су коњак, виски и др”, истиче саговорник портала Н1.

Производња шљиве

Према подацима Републичког завода за статистику, укупна производња воћа у Републици Србији у периоду 2014‒2023. године се кретала од 1.204.776 тона у 2017. до рекордних 1.620.236 тона у 2020. години, са просеком у посљедње четири године од 1.466.738 тона.

Резултати Пописа пољопривреде из 2023. показују да воћњаци заузимају 6,05 одсто површина од укупног коришћеног пољопривредног земљишта, а 2018. године тај удео је износио 5,26 одсто. Највећа је површина под шљивом – више од 74.000 хектара, показују резултати пописа, а на другом месту је јабука, са више од 27.000 хектара.

Коштичаве воћне врсте заузимају преко 50 одсто површина под воћем у Србији (око 57,66%), а у оквиру тога двије трећине заузима шљива. Међутим, како показују подаци из Пописа пољопривреде, велики дио тих засада је екстензиван, односно са ниским нивоом агротехнике или чак без примјене било каквих агротехничких мјера у засаду.

Свијет

Путин: НАТО брод свједочио тесту "буревјесника"

“У укупној воћарској производњи у Србији, коштичаве врсте воћака доминирају по обиму производње са око 50,46 одсто од укупне остварене производње воћа у Србији. Најмања производња коштичавих воћних врста је остварена 2017. године и износила је 571,7 хиљада тона, а највећа 2020. године, када је износила 854,6 хиљада тона”, наводи РЗС.

Укупне површине под шљивом су у 2022. години износиле 72.323 хектара, што Србију сврстава на прво мјесто у Европи, према ФАО подацима, на другом мјесту је Румунија са 66.710 ха, а на трећем Русија са 49.128 ха.

Хроника

Одузета два ”пежоа” за којима трага Интерпол

Према попису из 2023. године под шљивом се налази 74.418 хектара. У структури воћарства Србије шљива заузима водеће мјесто по обиму производње. Укупан број стабала се у посљедњих десет година незнатно смањује, али је производња на годишњем нивоу доста стабилна, наводи РЗС.

По производњи шљиве трећи, по приносу тек петнаести

У свијету према подацима ФАО, највећу производњу шљиве у 2022. години остварује Кина 675.222 тона, затим Румунија 665.730 тона, а на трећем мјесту је Република Србија са 488.593 тоне.

Када је у питању Европа, Србија је на другом мјесту – одмах послије Румуније.

Следе БиХ, Русија, па Италија.

“Највећа производња шљиве у Републици Србији била је 2020. године 582.547 тона, а најмања 2017. године 330.582 тоне”, наводи РЗС за период од 2017-2023.

По приносу смо, нажалост, тек на 15. мјесту у Европи.

“Према подацима из 2022. године, у Европи је по висини приноса шљиве по хектару на првом мјесту Аустрија (50 тона/ха), на другом месту је Холандија (24,7 тона/х),на трећем Швајцарска (20,2 тона/ха), слиједи Албанија са (17,0 тона/ха), док је Србија са 6,8 тона/ха на 15 мјесту. Наши подаци указују да се приноси крећу од 4,6 тона/ха 2017. до 8 тона у 2020.години”, наводи РЗС у раду “Стање у савременој производњи воћа у Србији и могућности за њено побољшање”.