Large banner

Српска Нова година: Шта треба да знате о обичајима, традицији и почецима

Извор:

АТВ

14.01.2026

14:25

Коментари:

0
Српска Нова година: Шта треба да знате о обичајима, традицији и почецима
Фото: АТВ

Српска Нова година, која се обиљежава у ноћи између 13. и 14. јануара по јулијанском календару, за многе је прилика да се празнична атмосфера продужи још који дан. Иако нема званични статус празника, овај датум се у бројним градовима и домовима дочекује уз музику, окупљања и обичаје који спајају традицију, веру и савремени начин прославе.

  • Када су Срби почели да славе Нову годину
  • Обичаји који се поштују на овај празник

Јулијанска Нова година празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару, пише РТС.

Иако је у Србији устаљен назив Српска нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година.

илу-црква-крст-православље-вјера-05092025

Посебан датум у црквеном календару! Славимо три велика празника, ове обичаје ваља испоштовати

Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Сјеверној Македонији, православним дијеловима Хрватске.

Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.

Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.

Када су Срби почели да славе Нову годину

Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају послије Првог, а поготово после Другог свјетског рата.

Иако није била званично забрањена, за вријеме комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.

ILU-TELEFON-VIBER-180925

Ево како да прочитате замућену поруку на Виберу

До размимоилажења двије Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.

Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.

Иако се данас радо дочекује по градским трговима и угоститељским објектима, Српска нова година, за разлику од оне друге, није државни празник и нерадан дан.

Обичаји који се поштују на овај празник

Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницима Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.

Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу, „василицу“.

bozic (2)

Мали Божић! Пазите се да овим не навучете несрећу, а једну ствар ујутру обавезно урадите

Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обиљежава овај значајан празник.

Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред „василице“ месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.

Такође, вјерује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током цијеле године имали напретка.

Подијели:

Large banner