Зашто се мачке боје усисивача?

Ова реакција није ријеткост - страх од усисивача један је од најчешћих примјера како кућански уређаји могу изазвати стрес код кућних љубимаца.

Иако се људима такав страх може чинити претјераним или чак смијешним, за мачке постоји неколико врло конкретних разлога због којих усисивач доживљавају као потенцијалну пријетњу.

Имају јако осјетљив слух

Један од главних разлога лежи у биологији мачјег слуха. Мачке имају много осјетљивији слух од људи и могу чути знатно шири распон фреквенција.

Док људи чују отприлике између 20 и 20.000 Хз, мачке могу регистровати звукове до приближно 79.000 Хз. То значи да перципирају и звукове које људи уопште не чују.

Занимљивости

Зашто мачке нису привржене као пси?

Због те осјетљивости бука усисивача за мачку може бити далеко интензивнија него за човјека.

Иако просјечни усисивачи производе око 70 до 80 децибела - ниво који обично није штетан за слух - мачкама такав звук може бити изразито неугодан и стресан.

Другим ријечима, оно што нама звучи као обична кућанска бука, за мачку може дјеловати као гласна и неугодна акустична пријетња.

Инстинктивна реакција на опасност

Страх од гласних и наглих звукова дубоко је укоријењен у еволуцији мачака.

У природи такви звукови често су сигнал за опасност - на примјер приближавање предатора, урушавање околине или неку другу пријетњу.

Због тога мачке имају снажан инстинкт "бори се или бјежи", па у непознатим ситуацијама најчешће бирају бијег.

Усисивач, који производи снажан и континуиран звук, лако може покренути управо такву инстинктивну реакцију.

Мачка тада не покушава анализирати о каквом је уређају ријеч јер њен мозак реагује као да је у питању потенцијална опасност.

Необични покрети и вибрације

Осим звука, проблем представља и начин на који се усисивач креће. Мачке су животиње које воле предвидљивост и контролу над својим окружењем.

Усисивач се, међутим, често помиче нагло, мијења смјер и приближава се мачки без јасног обрасца.

Такви покрети могу подсјећати на понашање већих животиња или предатора.

Занимљивости

Како најлакше уклонити длаке кућних љубимаца са одјеће и намјештаја?

Осим тога, усисивачи стварају вибрације на поду, што додатно појачава осјећај нелагоде и дезоријентације код мачке.

Комбинација гласне буке, вибрација и непредвидивог кретања ствара ситуацију која је за мачку јако стресна.

Лоша искуства у ранијем периоду

Важну улогу игра и период раног развоја. Мачке које су током првих седмица живота поступно упознате са различитим звуковима и предметима обично се лакше прилагођавају касније у животу.

Ако се, међутим, са усисивачем сусретну тек касније или га први пут доживе као изненађење, вјеројатније је да ће развити страх.

Једно неугодно искуство, на примјер када се усисивач изненада укључи врло близу мачке, може бити довољно да га животиња касније повезује са опасношћу.

Страх који је заправо нормалан

Важно је нагласити да таква реакција не значи да је с мачком нешто није у реду.

Страх од гласних кућанских апарата прилично је чест код мачака и других кућних љубимаца.

Међу најчешћим окидачима су управо гласни звукови попут грмљавине, ватромета или усисивача.

У већини случајева мачка ће потражити мјесто гдје ће се сакрити док бука не престане.

Тек ако страх постане изразито интензиван или дуготрајан, може бити знак појачане анксиозности која захтијева савјет ветеринара или стручњака за понашање животиња.

(индекс)