Сат се ускоро помјера, а већ сада се дешава нешто што нам иде на руку

Казаљке ћемо помјерити у ноћи између суботе, 28. марта, и недјеље, 29. марта 2026., са 02:00 на 03:00. То значи да ћемо те ноћи ''изгубити'' један сат сна, али ће вечери бити дуже и свјетлије.

Регион

Жена насјела на превару - једна порука јој испразнила рачун

Прољеће и љетно вријеме доносе више дневне свјетлости послије посла и школе, што утиче и на расположење, али и потенцијалну уштеду електричне енергије.

Стручњаци подсјећају да је циљ помјерања сата да се боље искористи природна свјетлост током прољећа и љета, што се у Европи практикује деценијама.

Свјетлији дани постају примјетни већ од фебруара, а максимално ће се продужити у јуну, када сунце најдуже остаје изнад хоризонта.

Док свјетске силе и даље воде дебату о сврсисходности ове праксе, све гласније се помиње алтернатива која би могла да помири науку и свакодневицу – такозвано "треће вријеме".

Љубав и секс

Откривен разлог због ког не желите да имате секс са својим партнером

Идеја о помјерању сата није модерна творевина. Још је Бенџамин Френклин 1784. године предложио раније устајање како би се штедјело на свијећама, док је њемачка царевина 1916. године прва увела љетне вријеме како би уштедјела угаљ током Великог рата. На нашим просторима, у бившој СФРЈ, ова пракса је постала стандард тек 27. марта 1983. године.

Данас, међутим, научници упозоравају да су уштеде енергије занемарљиве у односу на штету по здравље.

Нашем организму је некада потребно и до двије недјеље да се у потпуности прилагоди на нови ритам. Несаница, исцрпљеност и варијације срчане фреквенције само су неки од симптома које осјећамо два пута годишње, мишљење је стручњака.

Европска комисија је још 2019. подржала приједлог о укидању сезонског помјерања, али је пандемија корона вируса „замрзла“ ту одлуку. Србија, као и обично, чека коначан став ЕУ. Ипак, географски положај не иде на руку, преноси Телеграф.

Савјети

Шта треба избјегавати: Ово цвијеће се носи на гробље, а не поклања за 8. март

Србија се налази на крајњем истоку средњоевропске зоне. Ако би изабрали трајно зимско вријеме, мрак би у љетним месецима падао прерано. Ако би се одлучили за трајно љетне, неприродно би се одвојили од зоне којој припада, а дјеца би зими у школу кретала у потпуном мраку.

Увођењем радног времена које почиње сат раније, постигли бисмо исти ефекат боље искоришћености дневне светлости, али без шока за организам који изазива вештачко померање казаљки.