Аустралија на корак да искоријени рак грлића материце

Рак грлића материце је малигни тумор који настаје у доњем дијелу материце, најчешће усљед дуготрајне инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ). Рани стадијуми често не дају симптоме, па су редовни гинеколошки прегледи кључни за правовремено откривање. Цервикални карцином је у потпуности изљечив ако се дијагностикује у раној фази, а превенција, осим регуларних контрола, обухвата и ХПВ вакцинацију.

Србија

Породици стизале информације да је виђена у Мађарској: Мистерија нестанка Барбаре

Према подацима Свјетске здравствене организације, рак грлића материце је трећи најчешћи злоћудни тумор женске популације, нажалости и четврти по смртности. Аустралија, прва земља која је још 2006. године као државни пројекат увела свеобухватан и бесплатан програм ХПВ вакцинације за широку старосну групу од 12 до 26 година, постала је лидер у борби против ове опасне болести. Мисија је довела до драстичног смањења обољелих, а циљ је потпуно искорјењивање до 2035. године.

Подизање свијести, превенција и вакцинација вишеструко су се исплатили – први пут послије 1982. откада се раде скрининзи, није забиљежен ниједан случај међу женама млађим од 25 година! Студије показују да је међу младим особама које су вакцинисане, рак грлића материце смањен за скоро 90%. Успјех се приписује масовној имунизацији – комбинацији програма вакцинације и редовних скрининг тестова за рано откривање абнормалности.

Овај канцер најчешће се јавља код жена старијих од 30 година. Но, у развијеним земљама практично је искоријењен, што иде у прилог закључку да је рак грлића материце изљечив уколико се открије на вријеме. Када размишљамо о факторима ризика, треба се фокусирати на оне које можемо да избјегнемо, попут пушења или инфекције хуманим папилома вирусом, која се може ширити са једне особе на другу током блиског контакта, директним контактом кожа на кожу и најчешће сексуалном активношћу.

Свијет

Захарова: Кијевски режим - међународна корупцијска бригада

Међу факторима ризика су и честа промјена партнера, рано ступање у сексуалне односе, инфекције преносиве полним путем, ослабљен имуни систем, пушење. Превенција се заснива на редовним гинеколошким прегледима који подразумијевају ПАПА тест и колпоскопију, и наравно – на вакцинацији.

Нажалост, у Србији је ово и даље значајан здравствени проблем – годишње оболи између 1.100 и 1.500 жена, а око 700 изгуби битку, и поред чињенице да постоји ефикасно оружје којим се могу заштитити од тешке болести.