Бенефити гладовања или поста: Научници уочили промјене и у мозгу

Периодично гладовање доводи до значајних промјена како у цријевима, тако и у мозгу, што може отворити нове могућности за одржавање здраве тјелесне тежине.

Савјети

Трик за брже сушење веша током зимских дана: Биће сув за само 2 сата

Истраживачи из Кине су током два мјесеца проучавали 25 добровољаца који су сврстани у категорију гојазних, у којима су учествовали у програму интермитентног ограничења енергије - режиму који подразумијева пажљиву контролу уноса калорија и релативни пост у одређене дане, наводи се у истраживању.

Не само да су учесници студије смањили тјелесну тежину, у просјеку 7,6 килограма или 7,8 одсто своје тјелесне масе, већ су такође уочене промјене у активности регија мозга повезаних са гојазношћу, као и у саставу цријевне микробиоте.

"Показујемо да ова исхрана мијења осу мозак-цријева-микробиом код људи. Уочене промјене у цријевном микробиому и активности регија мозга повезаних са зависношћу током и након смањења тјелесне тежине веома су динамичке и међусобно повезане током времена", наводе истраживачи.

Свијет

Полиција зауставила жену са дјететом (2), па пронашли преко 200 килограма дроге у аутомобилу

Још увијек није јасно шта тачно узрокује ове промјене, нити да ли цријева утичу на мозак или мозак на цријева. Ипак, познато је да су цријева и мозак тијесно повезани, па би утицај на одређене регионе мозга могао бити један од начина да се контролише унос хране.

Регулише апетит и зависност

Промјене у можданој активности, уочене помоћу магнетне резонанце, забиљежене су у регијама за које је познато да имају важну улогу у регулацији апетита и зависности. Осим тога, промјене у цријевном микробиому, анализиране кроз узорке столице и мјерења крви, повезане су са одређеним регијама мозга.

"Сматра се да цријевни микробиом комуницира са мозгом на сложен, двосмјеран начин. Микробиом производи неуротрансмитере и неуротоксине који до мозга доспијевају путем нерава и крвотока. Заузврат, мозак контролише понашање у исхрани, док хранљиве материје из наше исхране мијењају састав цијевног микробиома", наглашавају стручњаци.

Република Српска

Мазалица: Буџет реално остварив

Процјењује се да више од милијарду људи широм свијета има проблем са гојазношћу, што повећава ризик од бројних здравствених проблема - од рака до срчаних болести. Боље разумијевање начина на који су мозак и цријева међусобно повезани могло би имати велики значај у ефикасној превенцији и смањењу гојазности.