Нови тест крви могао би предвидјети појаву болести 10 година унапријед

Такви детаљни молекуларни профили дају јасан увид у физиолошко стање сваке особе. Када се укрсте са медицинским картонима и подацима о здравственим исходима, истраживачима омогућавају да предвиде ризик од широког спектра стања (дијабетес, срчане болести, рак, когнитивни поремећаји). Због тога се очекује да ће будући тестови помјерити фокус медицине са лијечења на рано препознавање и превенцију.

"То се уклапа у модел превенције ка којем се крећемо, у ком бисмо могли да добијемо мали узорак крви и добијемо представу о вашем здрављу", рекли су научници. "Ако имамо ране предикторе болести, можемо рећи некоме у четрдесетим годинама да његови биомаркери не изгледају добро за његове године и савјетовати га о промјенама које би могао да направи."

Друштво

Месари у Бањалуци кукају због свињокоља: Има ли болести?

Мјерења обухватају кључне метаболите: Шећере, аминокиселине, масти, сировине из којих настају хормони и различите продукте разградње супстанци у организму. С обзиром да су ти молекули директно повезани са радом органа, њихове промјене често указују на почетак болести: На примјер, оштећена јетра мења ниво амонијака, проблеми са бубрезима подижу уреу и креатинин, код рака расте потрошња глукозе, а оштећење мишића се препознаје као повишен ниво лактата.

Оно што ове профиле чини посебно вриједним јесте то што истовремено одражавају генетске предиспозиције и утицај животних навика. Исхрана, кретање, загађење и стрес - све то обликује молекуларни потпис у крви, због чега ови тестови пружају прецизнију и динамичнију слику организма него класични лабораторијски налази, преноси "Гардијан".

Свијет

Потврђено: Опасни вирус однио три живота

Сада када су доступни подаци за цијелу базу од 500.000 учесника, истраживачи могу да развијају поузданије моделе за рано препознавање различитих болести. На примјер, већ се ради на прогнози ризика од деменције 10 до 15 година унапријед, како би се пацијентима омогућиле ране интервенције које могу успорити или умањити напредовање когнитивних поремећаја. Нова анализа такође открива разлике у начину старења код мушкараца и жена, што би могло да објасни због чега одређени лијекови дјелују различито у зависности од пола.

Све то омогућава да се на вријеме препознају суптилни биолошки сигнали који претходе болести, боље разумије њихов почетак и развој, и прати ефикасност терапија.