Синдром "експлодирајуће главе": Зашто неки људи чују "пуцањ" у глави

Иако звучи застрашујуће, ријеч је о безопасној варки мозга која се дешава у тренутку прелаза из будног стања у спавање. Ова појава не оштећује мозак, већ само на тренутак прекида миран улазак у свијет снова.

Тај феномен подсјећа на мали "кратак спој" у унутрашњем компјутеру организма. Док се дијелови мозга задужени за слух полако гасе, може да дође до наглог пражњења енергије које се доживљава као заглушујућа бука.

Иако такав шок изазива лупање срца и тренутно буђење, у просторији се заправо не дешава ништа.

Најбољи лијек за ово стање није медицинска терапија, већ научно сазнање да опасност не постоји и да глава, упркос драматичном имену синдрома, остаје потпуно читава.

Шта је синдром експлодирајуће главе

Синдром експлодирајуће главе је врста поремећаја спавања позната као парасомнија. Парасомније су необична искуства која се јављају током спавања или током прелаза између спавања и будности. Код синдрома експлодирајуће главе, "чује" се изненадна буку која као да потиче дубоко из унутрашњости главе.

Савјети

Зашто нову одјећу треба опрати прије ношења?

То је сензорна перцепција коју генерише мозак, а не спољашњи звук.

Обично се јавља при утоњавању у сан или при буђењу, најчешће када је особа поспана и управо се спрема да заспи. Људи обично описују изненадни прасак или гласан метални звук, пуцње, експлозију, ударање таласа, зујање струје, лупање врата или ватромет.

"Синдром експлодирајуће главе може да буде интензивно застрашујући. Гласна бука може да буде праћена другим сензацијама, укључујући кратак пробод бола у глави, иако је обично безболно, бљескове свјетлости, вантелесна искуства или осјећај струје која пролази кроз тијело", пише за докторка психологије и психијатрије, магистар когнитивне неуропсихологије и редовни професор истраживач на Факултету психолошких наука Универзитета Западне Аустралије.

Епизода траје само дјелић секунде или неколико секунди, и обично потпуно нестаје чим се особа пробуди. Неки људи доживе само једну епизоду, док други могу да имају повремене епизоде или кратке налете прије него што се стање смири.

Република Српска

Ево која општина у Српској нуди 36.000 КМ за повратак у родни крај

Пошто је искуство тако изненадно и необично, многи се плаше да су имали мождани удар или напад, или да се догодило нешто катастрофално. Други то тумаче као натприродни или злослутни догађај. Узнемиреност није узрокована болом, већ збуњеношћу и тјелесним одговором на узбуну. Мозак је дјелимично будан, дезоријентисан и накратко активира систем "бори се или бежи".

Шта узрокује синдром експлодирајуће главе

Не зна се тачан узрок, али истраживачи су предложили неколико теорија.

"Пошто се епизоде јављају током прелаза у сан и из сна, оне могу да буду повезане са истим процесима који производе оно што је познато као хипнагошке халуцинације", жива чулна искуства која могу да се доживе док се тоне у сан.

"Док тонемо у сан, различити дијелови мозга се постепено искључују у координираном низу. Код синдрома експлодирајуће главе, тај процес може да буде повезан са искључивањем неуралних система који инхибирају (коче) аудитивну сензорну обраду. Мозак то на крају може да протумачи као гласан звук", објашњава Флави Вотерс.

Повезана теорија предлаже кратко смањење активности можданог стабла, посебно ретикуларног активирајућег система, који је укључен у регулацију прелаза између будности и спавања.

Синдром експлодирајуће главе обично не укључује бол и стога се разликује од главобоља и мигрена. Изразите карактеристике синдрома такође чине епилепсију мало вјероватним објашњењем за већину људи.

Колико је уобичајен синдром експлодирајуће главе

Синдром експлодирајуће главе је чешћи него што се мисли. Јавља се код најмање 10 одсто популације, а око 30 одсто људи ће да га искуси бар једном у животу.

"Може да се јави у било ком узрасту, често након 50. године. Може да буде нешто чешћи код жена, али се не зна зашто", каже Флави Вотерс.

Хроника

Језива несрећа: Камионџија покосио пјешака на пјешачком прелазу

Синдром експлодирајуће главе је вјероватнији код људи који имају друге поремећаје спавања, као што су несаница или парализа сна. Такође се повезује са:

• стањем у којем је особа под већим стресом или емоционално напетија него иначе
• анксиозношћу
• поремећеним обрасцима спавања или лошим сном повезаним са дневним умором.

Како се лијечи синдром експлодирајуће главе

Синдром експлодирајуће главе је безопасан и није знак озбиљног проблема са мозгом. Епизоде су обично кратке и могу да се јављају спорадично или у кратким налетима прије него што прођу саме од себе.

Када се људи увјере да стање није штетно и да није знак оштећења мозга или озбиљне болести, епизоде могу да постану мање застрашујуће и ријеђе.

"Лијекови се разматрају ако су епизоде учестале и веома узнемирујуће, али није било великих клиничких испитивања која би могла да усмјере лијечење. Неки пацијенти су имали користи од лијекова као што је кломипрамин, али су докази ограничени и потребно је више истраживања.

Економија

Банке укидају важну опцију, ево на шта се односи

Чешће се лијечење састоји од смиривања и побољшања навика спавања. Неки људи извјештавају да рјешавање проблема са спавањем, као што је несаница, смањење умора и практиковање "мајндфулнес" (пуна свесност) техника и техника дисања може да помогне", наводи Флави Вотерс.

Генерално безопасно

Француски филозоф Рене Декарт је 1619. године описао три сна која је сматрао знаком божанског откровења. У једном је чуо гласан звук и видио јарки бљесак свјетлости када се пробудио. Неки истраживачи сугеришу да је оно што је он заправо доживио био синдром експлодирајуће главе.

Упркос свом драматичном имену, синдром експлодирајуће главе је безопасан. За многе људе најефикаснија интервенција је разумевање онога шта то јесте и сазнање да није опасно.

БиХ

Вулић: Неосноване оптужбе о дугу Клуба посланика СНСД-а

Иако је генерално безопасно, требало би да се потражи савјет љекара ако се епизоде јављају често, утичу на квалитет живота или узрокују узнемиреност.

Препоручује се консултација са љекаром уколико су епизоде болне или повезане са нападима, продуженом збуњеношћу, губитком свијести или јаком главобољом, пише Блиц.