Спавате као медвјед, вук, лав или делфин? Ево зашто је квалитет сна важнији од његове дужине

Он објашњава да управо начин на који спавамо одређује не само нашу енергију и расположење, већ и функцију мозга, памћење и емоционалну стабилност.

Сан као темељ здравља

"Спавање је физиолошки процес без ког не можемо да живимо. Оно има изузетно важну улогу у опоравку цијелог организма и функционисању нашег мозга", каже др Хрнчић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Он наглашава да сан није пасивно стање, већ активан процес током ког се мозак регенерише, прерађује информације и припрема тијело за нови дан.

"Током спавања наш организам пролази кроз репарацију — од метаболичког опоравка до обнављања енергије и менталне јасноће", објашњава стручњак.

Савјети

Ево како брже да заспите, природан напитак од само 3 састојка

Лоше навике, лош мозак

Лоше спавање, према истраживањима, може да убрзано стари мозак. Будући да је доказано да мозак посједује неуропластичност — способност да се мијења током живота — лоше навике спавања директно утичу на те промјене.

"Многи од нас потискују сан због обавеза, посла или стреса. Али, као што тијело памти исцрпљеност, мозак памти недостатак сна. Те навике можемо и морамо да промијенимо. Већ послије неколико дана бољег сна осјећамо разлику у функционисању", додаје др Хрнчић.

Здравље

Помјерање сата може изазвати бројне негативне посљедице по здравље

Колико сна је довољно?

Иако постоји популарна теорија о ''краткоспавачима“, доктор истиче да су такви случајеви изузетно ријетки.

"Само око један одсто људи заиста може да функционише на три до четири сата сна. За све остале, оптимално је шест до осам сати сваке ноћи", наводи он.

Као познате краткоспаваче често се помињу Никола Тесла, Винстон Черчил или Маргарет Тачер, али они су, према његовим ријечима, изузеци, а не правило.

Четири типа спавача: медвјед, вук, лав и делфин

Наш хронотип — биолошки ритам који одређује када смо најбуднији и када нам је сан потребан — записује се у генима, каже др Хрнчић. Он дијели људе у четири основне категорије:

Медвјед: Најчешћи хронотип, у који спада око 50% популације. Њихов ритам прати природни дан и ноћ, па се најбоље осјећају током дана, а увече лако тону у сан.

Вук: Ноћни тип, продуктиван у вечерњим сатима. То су често креативци и умјетници који највише раде ноћу, а устају касније.

Лав: Јутарњи тип, устаје рано и најпродуктивнији је у првом дијелу дана. ''Лавови“ постижу добре резултате јер њихов ритам највише одговара стандардном радном времену.

Делфин: Најрјеђи тип, често се бори са несаницом и плитким сном. Они тешко улазе у дубоке фазе спавања и лако се буде, што може изазвати дугорочне здравствене проблеме.

"Ови хронотипови су еволутивно насљедство од времена када су људи живјели у племенима. Док су једни спавали, други су чували стражу — зато и данас различити људи функционишу у различито вријеме", објашњава Хрнчић.

Породица

Колико сна је потребно дјеци према узрасту?

Може ли се хронотип промијенити?

Иако је генетски одређен, хронотип није непромјенљив.

''Наш ритам се мења током живота. Тинејџери су најчешће ‘вукови’, док су старији људи склонији типу ‘лава’. То није љењост, већ природна биолошка потреба организма“, објашњава доктор.

Управо зато, додаје, важно је не форсирати тијело, већ му омогућити ритам који му највише прија.

Зашто дужина сна није исто што и квалитет сна

Количина сна сама по себи не значи много ако сан није довољно дубок и непрекидан.

"Квалитет спавања мери се тиме колико брзо заспимо, колико дубоко спавамо и колико пута се будимо током ноћи. То одређује нашу ‘ефикасност спавања’, односно однос између времена које проведемо у кревету и времена које заиста проведемо спавајући", објашњава др Хрнчић.

Главну улогу у томе има мелатонин — хормон који се лучи с првим мраком.

''Најбоље је ‘ухватити’ тај мелатонин прије поноћи, јер се тада усклађујемо са природним 24-часовним ритмом“, наглашава он.

Друштво

Расте број бескућника, на улицама спава више од милион људи

Како поправити квалитет сна

Према ријечима стручњака, постоје једноставне навике које значајно поправљају сан:

Одлазите на спавање у исто вријеме сваког дана.

Искључите екране барем сат времена прије спавања.

Избјегавајте кофеин и тешке оброке увече.

Створите ритуал који смирује тијело – тиха музика, лагано истезање или читање.

И, најважније – не потцјењујте сан, јер је он темељ менталног и физичког здравља.

Сан као огледало живота

Начин на који спавате одражава начин на који живите. Ако стално журите, спавате нередовно и будите се уморни, ваше тијело вам шаље јасну поруку.

Квалитетан сан није луксуз — то је потреба, као и дисање или храна.

И можда је вријеме да се запитамо: да ли спавамо као медвјед, вук, лав или делфин – и да ли наш сан заиста храни наш живот?

(Она.рс)