Српски доручак од сада у групи 1 канцерогених намирница

• Категорија 1 значи јасан научни доказ о повезаности са раком.
• Дуготрајна и честа конзумација повећава ризик, посебно за рак дебелог цријева.
• Умјереност, здрав стил живота и редовни скрининзи кључни су за превенцију.

Саламе, паштете, кобасице, виршле, кулен и чајна - свакодневни избор на трпези многих грађана - однедавно се налазе у категорији један канцерогених намирница Свјетске здравствене организације. То је иста група у којој су цигарете, арсен и азбест. Гост Дневника на РТС-у, био је проф. др Миљан Ћеранић, колопроктолог и начелник Центра за минимално инвазивну хирургију Ургентног центра. Нагласио је да је важно разумети шта заправо значи ова класификација.

Здравље

Ово су симптоми болести од које је умро Мика Алексић

Класификација коју је објавила СЗО, значи да постоји коначан научни консензус да је дуготрајна конзумација ових производа повезана са појавом карцинома, посебно рака дебелог цријева.

"Свјетска здравствена организација је коначно потврдила да су месне прерађевине канцерогене. Ипак, то не значи да је ризик исти као код цигарета или азбеста. Није исто ако неко поједе парче прерађевине и ако попуши кутију цигарета", објаснио је др Ћеранић.

Адитиви, со и стил живота

Према његовим ријечима, кључни проблем нису само сами производи, већ и оно што се у њима налази.

"Када говоримо о нитритима, нитратима, адитивима, великим количинама соли, све то угрожава здравље", истакао је др Ћеранић.

Свијет

Ана се прекрстила и скочила у воду на Богојављење, а онда хорор: Дјеца вриште док нестаје под ледом

Професор је додао и да студије које говоре о повећаном ризику, морају да се тумаче пажљиво.

"Није исто два шнита шунке једног, другог или трећег квалитета. Зато је врло упитно колико је таква студија прецизна када је ријеч о квалитету меса и количини додатака".

Ипак, чињеница је да се рак дебелог цријева све чешће јавља код млађих људи. Док је раније био карактеристичан за особе старије од 50 година, данас се биљежи пораст обољелих у групи од 30 до 50 година. У Великој Британији, на примјер, забиљежено је чак 75 одсто више случајева у млађој популацији у односу на деведесете године.

Фудбал

Роналдо добио спор против Јувентуса, узеће им милионе

"Дуготрајна конзумација прерађевина, смањена физичка активност и стрес, све заједно доводи до нове категорије обољелих", упозорио је др Ћеранић.

Скрининг и рана дијагностика

У Србији се годишње региструје око 2.000 нових случајева карцинома дебелог цријева. Стручњаци зато апелују на редовне превентивне прегледе.

Сцена

Урна Жарка Лаушевића изнијета из Србије

"Скрининг подразумијева тестове на окултно крварење - такозване ФОБ тестове - код особа које немају симптоме. Ако је тест три пута позитиван, онда се пацијент упућује на колоноскопију", рекао је др Ћеранић и додао да је колоноскопија "златни стандард за дијагностику".

Стандардна препорука је да се са скринингом почне после 50. године, док су у Сједињеним Државама границу већ помјерили на 45.

"Ако неко у породици има карцином дебелог цријева, онда се са контролама креће и раније", нагласио је професор.

Здравље

ЕУ тражи забрану средстава за дезинфекцију: Садрже канцерогене материје

Посебно је упозорио да свака појава крви у столици, анемије или проблема са пражњењем захтјева хитну дијагностику.

"Ако вам дође пацијент од 35 година и пожали се на крв у столици, обавезно га треба упутити на преглед".

Заједнички рад до бољих резултата

Др Ћеранић је истакао да је лечење карцинома дебелог црева мултидисциплинарни процес.

"Хирургија, хемиотерапија, зрачна терапија, све мора бити повезано да бисмо постигли добре резултате, упоредиве са западним земљама", рекао је.

У том циљу, Удружење ендоскопских хирурга, чији је он предсједник, организује курсеве и обуке за лекаре различитих специјалности.

Савјети

Један уређај у кухињи је прави "тихи убица" и испушта канцерогене материје

"Хоћемо да радимо сви заједно - хирурзи, онколози, радиолози и радиотерапеути. Такав вид едукације може значајно да побољша резултате лијечења", закључио је проф. др Миљан Ћеранић.

Иако је порука СЗО јасна, љекари подсјећају да паника није рјешење. Умјереност у исхрани, више физичке активности и редовни превентивни прегледи остају најбоља одбрана од болести.

(РТС)