Вакцинисани против ковида имају 50 одсто мањи ризик од смрти

У истраживању објављеном у научном часопису Јама Нетњорк Опен, француска епидемиолошка група Епи-Фар анализирала је податке прикупљене од 2021. до 2025. године. Скупина Епи-Пхаре, која окупља националну агенцију за лијекове АНСМ и систем здравственог осигурања, обухватила је готово 30 милиона одраслих у доби од 18 до 59 година. Од тога је око 23 милиона примило барем једну дозу вакцине, док је шест милиона остало невакцинисано.

Резултати су показали да је током четворогодишњег раздобља умрло 0,4 посто вакцинисаних особа, неовисно о узроку. У исто вријеме, стопа смртности међу невакцинисанима износила је 0,6 посто, што представља укупну смртност вишу за отприлике 50 посто у тој скупини. Велика већина примијењених доза била су мРНА вакцине компанија Модерна или Пфизер/БиоНТецх.

Република Српска

Минић на састанку са представницима организација и удружења проистеклих из рата

-мРНА вакцине против ковида не повећавају дугорочни ризик од смрти због било којег узрока”. Вакцине са РНК против болести ковид-19 не повећавају дугорочни ризик од смрти због било којег узрока.

Махмоуд Зуреик, који је надзирао студију, изјавио је да се може с високим степеном сигурности рећи да нема повећања ризика од смртности након вакцине против болести ковид-19.

-Ово истраживање било је кључно за разумијевање дугорочних учинака. Имали смо чврсто разумијевање краткорочног профила користи и ризика вакцина против ковида; међутим, њихова дугорочна корист никада није била проучавана, рекао је Зуреик.

Ширење лажи

Ови резултати директно се супротстављају лажним наративима које су дуго промицале мреже скептика према вакцинама, тврдећи да мРНА вакцине узрокују скривени ‘вал смрти’. Иако су учинковитост и сигурност вакцина добро документоване, уз ријетке и познате озбиљне нуспојаве попут кардиоваскуларних проблема, ова студија пружа важан дугорочни увид.

Хроника

Тешка несрећа у БиХ, повријеђене четири особе

Истраживачи ипак наглашавају да студија сама по себи не може доказати да је вакцинација директно узроковала смањење укупног броја смрти. Разлика у стопама смртности између вакцинисаних и невакцинисаних скупина може произаћи из заштитног учинка вакцине, али би такође могла одражавати и демографске те друштвене разлике, попут доби или социоекономског статуса појединаца.