Док Бањалучани пуне канте, директор Водовода тражи још новца

Јер оно што грађани данас виде кроз редукције воде само је посљедица проблема који се годинама гомилају испод површине, а односе се на питања старе мреже, милионских губитака, недовољних улагања, политичких оптужби и све гласнијих упозорења да ни посљедње поскупљење воде није било довољно да предузеће стане на здраве ноге.

БЛ портал је више од седам дана чекао да од руководства “Водовода” добије одговоре о финансијском пословању, запошљавању, систематизацију радних мјеста, политичком утицају, стању међу запосленима, платама и функционисању система. Током двочасовног разговора са директором Радованом Мајкићем у сједишту предузећа новинару БЛ портала није било дозвољено да користи мобилни телефон нити да снима разговор, већ је одговоре могао искључиво записивати.

Из тог разговора, али и званичног годишњег извјештаја о пословању за 2025. годину, постаје јасно да је “Водовод” данас под притиском какав дуго није био.

Систем ради, али признаје да није стабилан

Прво питање било је једноставно.

Како је могуће да предузеће које је прошлу годину завршило са губитком од 4,56 милиона КМ и дугом према добављачима од чак 7,3 милиона марака данас тврди да послује стабилно?

Мајкић не негира бројке. Напротив.

“Тачно је да смо били у минусу. Предузеће је тренутно стабилно, али није стабилно онако како би требало”, каже директор.

Бања Лука

Колапс у Бањалуци: Дио града без струје и воде, угашени семафори

Та реченица можда најбоље описује тренутно стање. “Водовод” није пред гашењем. Вода се производи. Кварови се поправљају. Радници излазе на терен. Али систем функционише на граници својих могућности.

А управо та граница посљедњих седмица постала је видљива кроз редукције воде у више бањалучких насеља.

Поскупљење није ријешило проблем

Крајем прошле године грађани су добили скупљу воду. Образложење је било да је то неопходно како би се стабилизовало пословање предузећа. Међутим, свега неколико мјесеци касније директор отворено признаје да ни то није довољно.

Према његовим ријечима, “Водовод” је тражио цијену од 1,56 КМ по кубику, али је усвојена цијена од 1,35 КМ.

“Тиме је прихваћена дјелимична цијена, али не и оно што је било потребно за потпуну стабилизацију”, каже Мајкић.

На питање да ли то значи ново поскупљење воде, није одговорио директно, али јесте изговорио реченицу која практично отвара ту могућност.

“Са овом цијеном воде и ове године идемо у минус”, каже он.

Додаје да би ново повећање могло бити избјегнуто једино уколико Град обезбиједи грант или други вид финансијске подршке.

Другим ријечима, грађани су већ платили скупљу воду, али ни то, према процјени самог руководства, није довољно да “Водовод” послује без губитака.

Зашто воде нема?

Посљедњих седмица управо је ово питање највише занимало грађане. Директор тврди да проблем није само у количини воде. Према његовим ријечима, када једном дође до прекида водоснабдијевања, грађани из страха почињу да пуне каде, бурад и друге резервоаре, због чега се систем поново брзо испразни.

“Када људи остану без воде, онда чим вода дође точе много више него што им реално треба”, каже Мајкић.

Истовремено одбацује тврдње да се вода у кризним ситуацијама пушта по политичким или другим критеријумима.

“Може ме назвати било ко, па и градоначелник, али ја не могу пустити воду ако немам шта да пустим”, поручује директор.

Бања Лука

Нинковић: "Водовод на кољенима"

Али годишњи извјештај показује да су разлози много дубљи од тренутне потрошње. Просјечна старост водоводне мреже износи око 40 година, канализационе око 50, док поједини цјевоводи имају више од једног вијека. Губици воде и даље су међу највећим проблемима система.

Мајкић тврди да је “Водовод” прошле године први пут успио да смањи губитке воде, и то за 0,7 одсто. Као примјер наводи санацију такозваних невидљивих кварова, кроз које се, према његовим ријечима, губило око 130 литара воде у секунди.

“То је готово као два прњаворска водовода”, рекао је он, објашњавајући колико велике количине воде могу нестајати у мрежи, а да грађани то не виде.

Политика? “Нико не може утицати на мене”

Једно од питања односило се на тврдње које су посљедњих мјесеци кружиле међу запосленима да значајан утицај на кадровску политику има градски одборник и један од првих сарадника градоначелника Небојша Дринић.

Питања о кадровској политици нису постављена случајно. БЛ портал је у претходном периоду од више извора добио информације о наводним притисцима приликом измјене систематизације, фаворизовању појединих запослених приликом распоређивања на руководећа мјеста, повећања плата и запошљавања, као и тврдње да поједини политички функционери попут Дринића имају значајан утицај на кадровске одлуке. Управо због тога од директора је затражено да се изјасни о свим тим наводима.

Директор то категорично одбацује.

“Наравно да не утиче. Нико на мене не може утицати. Ако неко буде утицао на мене, ја ћу ово напустити”, одговорио је Мајкић.

Потврдио је да је у априлу извршена измјена Правилника о систематизацији, али тврди да су приједлог припремили руководиоци сектора, а усвојила Управа друштва.

На питања о именовању Саве Радана на руководећу функцију у Фабрици воде одговорио је да је ријеч о дугогодишњем раднику “Водовода”, који испуњава услове за посао. Потврдио је и да је против њега 2023. године вођен дисциплински поступак, али тврди да се радило о, како каже, безначајном случају.

Међу питањима која је БЛ портал упутио руководству нашла су се и она која се односе на избор главног диспечера, критеријуме за посљедње измјене систематизације, повећање плата дијелу запослених са високом стручном спремом, наводе о незадовољству међу технолозима и лаборантима, као и тврдње да су поједини радници фаворизовани у односу на колеге. Директор је одбацио тврдње о политичком утицају на кадровске одлуке, док је дио одлука образложио потребама процеса рада и важећом систематизацијом.

Гдје нестаје новац?

Док се јавност посљедњих седмица углавном бавила редукцијама воде, годишњи извјештај открива много озбиљније бројке.

Приходи “Водовода” прошле године износили су 21,4 милиона КМ. Расходи скоро 26 милиона.

Дуг према добављачима нарастао је на 7,3 милиона КМ, док је нето губитак достигао 4,56 милиона марака.

Истовремено, према процјенама директора, само да би се губици воде озбиљније смањили, у наредних пет година било би потребно улагати по десет милиона марака годишње, док би укупна обнова система до 2045. године захтијевала око 250 милиона евра.

Људи одлазе, стручњака нема довољно

Један од проблема о којем се мање говори јесте кадар. Директор признаје да недостаје инжењера и стручних људи, због чега је посљедње повећање плата од девет одсто било усмјерено управо према техничком кадру. За остале запослене, каже, тренутно нема простора за повећања.

У годишњем извјештају већ је наведено да су плате у “Водоводу” испод републичког просјека и да то утиче на мотивацију запослених.

Истовремено, управо су питања о платама била међу најосјетљивијим током разговора. Наиме, дио запослених са којима је БЛ портал разговарао тврди да у предузећу постоји незадовољство због начина на који су распоређена посљедња повећања плата, као и због осјећаја да поједине одлуке нису једнако примијењене на све запослене. Директор такве оцјене није прихватио, наводећи да је повећање било усмјерено на задржавање стручног техничког кадра без којег, како тврди, систем не може функционисати.

Питање које остаје

Двочасовни разговор дао је одговоре на многа питања, али није отклонио све дилеме.

Прије свега, остаје отворено питање да ли ће садашња цијена воде бити довољна или ће Бањалучани поново плаћати скупљу услугу.

Отворено је и питање може ли предузеће са вишемилионским губицима, старом инфраструктуром и све већим инвестиционим потребама дугорочно обезбиједити стабилно водоснабдијевање.

А једнако важна остаје и дилема да ли се све кадровске одлуке доносе искључиво на основу стручних критеријума или ће сумње у политички утицај бити отклоњене тек већом транспарентношћу рада предузећа.

Грађане у сваком случају највише занима само једно. Хоће ли, када наредни пут отворе славину, вода заиста потећи.