Шта је спорно са бањалучком ривом?

У плану је да се то шеталиште споји са шеталиштем од Зеленог моста до Српских топлица. Шеталиште уз Врбас од Венеција до Ребровачког моста је раскопано, а радови су тренутно обустављени. Спорна је и сјеча врба, по којима је Бањалука била препознатљива.

"Грозно, сами бетон. Немам појма шта је овом нашем градоначелнику. Не волим бетон, рођена сам Бањалучанка и ово ми се ништа не свиђа. Живим у овој згради и ово је катастрофа, не можемо навече изаћи на балкон колико смрди Врбас", "Не ради се то тако. Мора постојати некакав ред, вријеме, најава, а не овако на „О-рук“. Мислим да се ради због избора, а не због људи и града. Не знам шта бих рекао, не знам какав је то начин. Одакле паре, а нон-стоп се кука да нема пара. Ради се и уништава се нешто што је океј", "Мислим да је добро, али да нису требали онолико дрвећа посјећи", став је Бањалучана.

Став Центра за животну средину, са којим се слаже велики број стручњака и грађана, је да се противе градњи шеталишта из неколико разлога. Један од разлога јесте што пројекат није транспарентан и што Градска управа до данас није дала на увид документацију Центру за животну средину, коју су законски били дужни доставити. О томе да се ствари не раде како би требало говори и чињеница да је Републичка инспекција до сада два пута излазила на терен и забранила радове.

"Оно што нам је или речено јесте да се у ствари не ради о шеталишту – ради се о објектима за заштиту од поплава и од заштите од поплава. Оно што ми видимо и чујемо на друштвеним мрежама града и градоначелника јесте да се искључиво причало о шеталишту. Очигледно је да се овдје ради о једном документу који је везан за заштиту од поплава, али да се само промовише, а питање је да ли се и дизајнира уопште у том смјеру да буде шеталиште", казао је Игор Калаба из Центра за животну средину.

Ријека Врбас није приватно власништво појединаца, већ јавно добро свих грађана, зато је неопходно да се уважи мишљење струке по питању оваквих пројеката.

"Прије свега бетонирање корита убрзава ток ријеке, доводи до ерозије, интензивира ерозију, сјеча зеленила уништава коријенски систем који чува обале Врбаса. Све то оставља далекосежне посљедице не само на мјестима гдје се то ради него и низводно. Тако да ће становници Лазарева, Трна и Лакташа можда нису свјесни посљедица сада, али ће сигурно бити кроз коју годину", професор на АГГФ-у УНИБЛ Игор Кувач.

Из Градске управе нису жељели да стану пред наше камере, а ни писмено да одговоре на наша питања колико овај пројекат кошта, шта је тачно планирано и зашто се не уважава струка. Исти третман добили су и одборници у градској скупштини.

"Не, ми немамо такву врсту увида. Када тражимо од градоначелника све акте, као што би требали у складу са нашим надлежностима да добијемо, градоначелник ту направи побуну и од нас медијске непријатеље као да смо ми људи који желе нешто да блокирају. Ми само желимо да знамо гдје иде новац грађана и није то само жеља 20 одборника коалиционе већине већ је то потреба свих Бањалучана", казао је предсједник Скупштине града Бањалука Љубо Нинковић.

Ово није ни први, а по свему судећи ни задњи пут да се реализују пројекти у највећем граду Српске без консултација са градском скупштином, струком и грађанима. Кључно питање остаје каква је будућност града оваквом политиком и до када ће грађани моћи сносити посљедице туђе самовоље.