Зељковић: Бањалука мора бити град дјеце, а не град у којем су се “дјеца заиграла”

Прво, захвалност. Родитељи, тренери и спортски клубови показали су више зрелости, стрпљења и одговорности према граду него многи који су за то плаћени. Због њихове устрајности Скупштина је усвојила одлуку да се обезбиједи новац и да се Градски олимпијски базен отвори. Али права побједа није само у цифри – већ у поруци да се проблеми рјешавају када се уважавају људи који их носе на леђима.

Базен је, међутим, више од објекта: то је лакмус-папир нашег управљања. Финансијски извјештај „Акване” показује оно на шта упорно упозоравам – неодговорно и нетранспарентно вођење јавног ресурса. Папир је био пречи од воде, форма од суштине, а елаборати од функционалног базена. Не тражим кривце по друштвеним мрежама, тражим одговоран план: професионализацију управљања, јасан модел финансирања и системско рјешење (посебна установа) које ће спријечити да се овакав застој икада понови. Базен мора да ради – увијек, без обзира ко је на власти.

Друга тема овонедјељне Скупштине – вртићи. Запослени траже боље плате, и с правом: ко брине о нашој дјеци, заслужује и поштовање и достојанствен материјални положај. Већина одборника била је спремна да разговара о повећању. Умјесто тога, добили смо приједлог да вртић поскупи. То није рјешење. То је пребацивање цијене лошег управљања на родитеље. Бањалука не смије постати град који наплаћује убједљиво најскупљи вртић у региону – док истовремено гледамо како неки пројекти „преко ноћи” поскупе за десетине милиона.

Бања Лука

Зељковић иницијативом обезбиједио већину: За хитно отварање базена, Станивуковић на потезу

И ту долазимо до расвјете. Прича о ЕСЦО моделу, која је кренула као обећање уштеде, завршила је као симбол расипања и селективног поштовања институција. Скупштина је донијела закључке – градоначелник их је игнорисао. Ових дана, љут на питање новинара, градоначелник је напустио конференцију за медије. Ако већ воли да глуми, требало би да схвати: публика није крива што даје све мање аплауза – можда има нешто и до представе. Вријеме је да промијени неке ствари. Свака марка из буџета носи име и презиме Бањалучана. А сваки поштен Бањалучанин је домаћин који пита: колико кошта и коме користи. Не можеш вољети Бањалуку, а правити рачуне које ни грађани ни Скупштина нису видјели ни одобрили. Град није позорница, а буџет није реквизита.

Сва три примјера – базен, вртићи, расвјета – спаја исти узрок: политика која радије производи емоцију него рјешење, монодраму умјесто договора, и лични маркетинг умјесто институционалне одговорности. Таква политика је удобна за појединца, али скупа за град. Зато сам и предлагао радне групе између Градске управе и одборника, да проблеме претварамо у задатке са роковима и мјерљивим исходима. То није „политичка акробација”; то је минимум нормалности.

Од градоначелника очекујем оно што очекујем и од себе: да поштује Скупштину, да се држи усвојених одлука и да пред грађанима изнесе јасан извјештај – како смо до овога дошли и како ћемо спријечити да се понови. Бањалука има право да зна. А ми имамо обавезу да урадимо.

Нећу престати да инсистирам на рјешењима:

– Базен отварамо одмах, а трајно штитимо професионализацијом управљања и јасним планом финансирања.

– Умјесто поскупљења вртића, подржавам праведнији положај васпитача – у буџету има простора када се управља домаћински и када приоритети нису маркетинг него дјеца.

– За расвјету тражим пуну транспарентност и поштовање закључака Скупштине – јер је то новац свих нас, а не приватни трошак.

Бања Лука

Зељковић предложио нови план: Вријеме је за одговорне одлуке које отварају базен!

Бањалука мора да се врати себи: да буде град који прича дјечју причу, а не град који изгледа као да су се „заиграла дјеца”. Град у којем се проблеми рјешавају прије него што експлодирају, а не онда када више нема куд. Град у којем се политичке разлике мјере културом дијалога, а не висином тонова.

Зато ћу и даље бирати да гледам грађане у очи, да тражим договор, да гурам рјешења и да одбијам представе. Јер ако се једног јутра Бањалука пробуди из ове политичке монодраме, мораће да зна да су неки и док је трајала – радили свој посао. И то је једина сцена на којој желим да ме грађани виде, написао је Богољуб Зељковић, одборник СНСД-а у Скупштини града Бањалука.