Гдје је помоћ у ФБиХ?: Како су акцизе спорне само у Републици Српској

Од почетка нове нафтне кризе причало се о укидању или смањивању акциза на гориво. Прва је била да контролни механизам преузме Савјет министара и смањи или укине акцизе. Аплауз свих из ФБиХ и појединаца из Републике Српске. Друга је била да ентитети у БиХ донесу такву одлуку. На крају, остаде да Република Српска за 20 одсто субвенише акцизу, а ФБиХ ни толико.

Када је прошло неко вријеме и муљ се слегао, испоставиће се да је ипак била ријеч о подмуклој намјери. Криза као и свака друга прође, али закони остају. Контролни пакет Републике Српске завршио би на бх. нивоу, а питање је на крају да ли би Савјет министара уопште и донио такву одлуку.

БиХ

Амиџић: Позив начелницима и градоначелницима из опозиције да се одрекну дијела "мрског ПДВ-а и акциза"

Да је у Републици Српској споран пренос надлежности, како га назваше, говори и чињеница да су ипак изашли са одлуком да се изврши поврат 10 одсто акцизе на гориво за пољопривреднике, а 20 одсто за грађане. Можда недовољно, али ипак нешто за разлику од ФБиХ која је могла донијети хајр својим грађанима, али није. Оно што они желе је да се то питање регулише на нивоу БиХ, односно, да се концепт у којем се око таквих ствари треба да договарају са Републиком Српском у Управном одбору УИО замијени једноставним одлукама на нивоу БиХ, односно Савјету министара.

Популизам

Према Закону о акцизама у БиХ, акциза по литри горива се плаћа на сљедећи начин:

• Дизел гориво и остала плинска уља 0.30 КМ
• Бензин - безоловни: 0.35 КМ
• Моторни бензин 0.40 КМ

Потпуно укидање акциза грађани би осјетили, али не у толикој мјери како се то најављује као револуционарна идеја. Чак ниједна држава ЕУ није донијела такве мјере, а оне најмоћније, ни мјере субвенције или помоћи грађанима.

Прилику у новој изборној години искористио је нико други него Драшко Станивуковић. Нешто раније је сличан-идентичан приједлог дао Саша Магазиновић у Представничком дому, а Станивуковић је револуционарно представио исту идеју, можда и не схватајући шта тачно предлаже.

”Ми предлажемо иницијативу за доношење закона, о допунама закона о акцизама у БиХ. То значи да се Савјету министара кроз измјене Закона, члан 17 Закона о акцизама, став 5 и 6 одлуке, да могућност да Савјет министара најдуже у току једне године уз сагласност ПД ПС БиХ може да смањи или укине акцизе на тај привремени период док траје криза, самим тим, ове цијене које дивљају на пумпама, не би дивљале”, рекао је Станивуковић 9. марта 2026. године.

Још једном да се понови, исто тражи Нермин Никшић, предсједник СДП-а и Владе ФБиХ. Исто тражи СДА, НиП, НЕС, а са њима и опозиционе странке у Републици Српској. Ни ту се не може бити начисто са ситуацијом. Ако нису свјесни тежине својих приједлога, а претендују на највишу власт у Републици Српској, онда смо у проблему. Али, ако су свјесни шта то значи и знају да актуелна власт у Српској то неће прихватити, а они користе прилику да у изборној години прикупе политичке поене, то онда личи на причу из 2018. године.

Хроника

У случају убиства Давида Драгичевића саслушано више од 200 свједока

Државе које нису укинуле ни смањиле акцизе у ЕУ: Њемачка (контрола цијена и ограничење промјена цијена), Француска (субвенције и циљана помоћ), Шпанија (субвенције од 30 центи по литру), Грчка и Мађарска (контрола цијена и маржи).

Државе које су смањиле акцизе: Италија (0,25 евра по литру), Аустрија (смањење пореза на гориво за 5 центи по литру уз ограничење маржи), Чешка (смањење акциза и контрола цијена), Србија (смањење акциза).

Модел ”резања” акциза који је био присутан широм Европе током 2022. године данас није ту. Разлога је много, али је један најважнији - још увијек нисмо свјесни далекосежних посљедица ове кризе, нити колико ће она потрајати. Зато, најјаче економије чувају буџет, док популизам и незнање охрабрује став да ће све бити боље када ови сада оду, а дођу неки нови.