Научни рад: САД финансирају БиХ као неуспјели пројекат, Додик борац против глобалистичке агенде

Наводи се ово, између осталог, у научном раду под насловом "БиХ: Гдје је интерес америчког народа?", чији су аутори Џозеф Шмиц и Брајан Кенеди са угледног америчког универзитета Харвард.

Република Српска

САД: Додик - борац против глобализма и пријатељ Трампа

"Спољна политика предсједника (Доналда) Трампа 'Америка на првом мјесту' поставља једноставно питање сваком спољном ангажману: Шта то чини за амерички народ? Троструки развој догађаја у јулу 2026. године истиче троструки одговор на ово питање у вези са Босном и Херцеговином, централноевропском земљом формираном Дејтонским мировним споразумом из 1995. године, којим је окончан Балкански рат и створена два правна ентитета: Република Српска, коју углавном чине православни хришћани; и ФБиХ, коју углавном чине муслимани (звани Бошњаци), са значајном мањином етнички хрватских римокатоличких хришћана", наводе аутори на почетку и додају:

"Прво, 1. јула 2026. године, док смо славили 250 година независности од тиранина по имену краљ Џорџ Трећи, неизабрани њемачки 'високи представник' у Босни и Херцеговини, Кристијан Шмит, који је, попут Џорџа Трећег, доносио оно што је наша Декларација од 4. јула 1776. назвала 'Актима лажног законодавства', поднио је оставку. Друго, наша 250. годишњица почетка нашег Револуционарног рата подсјећа нас да се ратови дешавају и да се наша безбједност никада не смије узимати здраво за готово. Треће, 13. јула 2026. године, лидери двије политичке странке у Босни и Херцеговини, једна која представља Србе православне хришћане (Савез независних социјалдемократа, такође познат као СНСД), и једна која представља хрватске римокатоличке хришћане (Хрватска демократска заједница, такође позната као ХДЗ), у заједничкој јавној изјави су се у суштини сложили са мишљењем Уставноправног одбора Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине од 13. фебруара 2026. године да 'високи представник у Босни и Херцеговини нема уставна овлашћења да доноси законе'. Према једном новинском извјештају, 'лидер СНСД-а Милорад Додик и лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић изјавили су у Мостару да су се сложили да све одлуке које су наметнули високи представници треба поништити".

Република Српска

Српска уложила преко 80 милиона КМ у образовање

Аутори потом наводе зашто је БиХ важна за Америку, а у први план истичу безбједносна питања и подсјећају на терористички напад 11. септембра.

"Да бисмо појаснили зашто је БиХ важна америчком народу, треба напоменути да је америчка безбједност у питању: према извјештају Комисије за 11. септембар, двојица од 19 терористичких отмичара авиона 11. септембра 2001. били су саудијски држављани који су 'путовали заједно да се боре у Босни у групи која је путовала на Балкан 1995. године'. Према чланку Ђорђа Кафиера 'У ретровизору: Случај иранског утицаја у Босни': Током босанског рата 1992-95...' иранска влада је интервенисала да заустави покољ. Ајатолах Ахмад Џанати је координисао помоћ Бошњацима и оправдао посредовање као нешто што је у складу са концептом Исламске Републике о одбрани мостазафана (угњетаваних) широм свијета, од Палестине до Јужне Африке", подсјећају Шмиц и Кенеди и даље наводе:

"Данас, три различита народа БиХ нуде три стратешка односа који чекају да буду његовани: католички хришћански Хрвати, рођаци нашег НАТО савезника Хрватске; православни хришћански Срби, који су више пута бирали протрамповског лидера по имену Милорад Додик; и муслимански Бошњаци, чији је просперитет боље обезбијеђен америчком трговином и инвестицијама него покровитељством Турске, земаља Залива или Ирана. Суверена, самоуправна и просперитетна Босна и Херцеговина значи нова тржишта за америчку енергију и капитал, нове изворе стратешких минерала који су потребни америчком народу и једно легло мање за исламске терористе".

Потом јасно наглашавају да су високи представници нанијели огромну штету БиХ, а да грађани Америке финансирају "неуспјели експеримент изградње државе", звани БиХ.

Република Српска

Додик о наклону Вучића Српској: Није то само гест поштовања

"Скоро три деценије, овом европском земљом три различита народа не управљају лидери које ти народи бирају, већ неизабрани страни бирократа познат као високи представник, посљедњих пет година бивши њемачки политичар, примјењујући исти модел неодговорне бирократске владавине 'одозго', који је Европи донео економску стагнацију, енергетску зависност, деиндустријализацију и контролисано пропадање средње класе. Резултати су предвидиви: Извјештај Стејт департмента о инвестиционој клими за 2025. годину описује земљу чији 'сложен и фрагментисан правни и регулаторни оквир',6 слабо правосуђе и политичка нестабилност одбијају инвеститоре, док је једна уредба Високог представника из 2005. године, којом се замрзава располагање 'државном имовином', блокирала процијењених '15 милијарди долара потенцијалних инвестиција... износ који се приближава половини БДП-а земље за 2026. годину'. Амерички порески обвезници финансирају овај неуспјели експеримент изградње државе још од 1995. године; имају право да питају шта су тиме добили и каква је корист за Американце у будућности", истиче се у тексту.

О Додику

Аутори поменутог научног рада велику пажњу посветили су Милораду Додику истичући да се он три деценије бори против глобалистичке агенде промовисане од стране Европске уније и бивше америчке администрације.

Наглашавају да су ти глобалисти по устаљеној пракси одлучили да се обрачунају са Додиком, подсјећајући на пресуду против њега.

Хроника

Бањалучанин са 3,72 промила палио ватру, пожар захватио куће и плантажу љешњака

"Додикова подршка предсједнику Трампу била је очигледна од самог почетка. Он је позивао српску дијаспору да гласа на предсједничким изборима у САД 2016, 2020. и 2024. године, а многи Американци српског поријекла одазвали су се тим позивима. Ти напори допринијели су снажној подршци коју предсједник Трамп ужива међу Американцима српског поријекла. Како се глобалисти обрачунавају са својим противницима? Користе стари метод: извођење политичких противника пред судове за које сматрају да су под политичким утицајем. Суд Босне и Херцеговине у Сарајеву је 2025. године изрекао предсједнику Додику забрану обављања јавне функције у трајању од шест година. Његов прекршај састојао се у одбијању да поступи по налозима високог представника Кристијана Шмита, односно у обиљежавању 9. јануара као Дана Републике Српске. Спор се заснивао на чињеници да се 9. јануар поклапа са хришћанским празником Светог Стефана, чије је обиљежавање, према тврдњама критичара, вријеђало осјећања босанских муслимана", кажу Шмиц и Кенеди и настављају:

"Иако се Милорад Додик повукао са дужности предсједника Републике Српске, он остаје лидер највеће политичке странке у земљи, СНСД-а, а општи избори у Босни и Херцеговини заказани су за 4. октобар. Високи представник не само да захтијева употребу машина за гласање на предстојећим изборима – и то оних истог произвођача које су коришћене на спорним изборима у САД – већ је 24. априла 2025. године предузео још један 'чин наводног доношења закона' (да цитирамо нашу Декларацију независности), ускративши политичкој странци Милорада Додика, СНСД-у, редовна средства за финансирање кампање која добија свака странка".

Ова ситуација је, наглашавају, позната многим Американцима.

Хроника

Власеничанин вријеђао Кнежевљанина па добио батине, на крају кажњен и Прњаворчанин

"Многим Американцима ова ситуација звучи познато. Додикове присталице тврде да се Брисел све више противи популарним европским лидерима који одржавају блиске везе са предсједником Трампом. Они наводе мађарског премијера Виктора Орбана као још један примјер лидера који је био изложен континуираном политичком притиску Европске уније. Његове присталице виде Додика као једног од ријетких преосталих лидера у Европи спремних да се супротставе политичком естаблишменту, а да истовремено одржавају блиске везе са предсједником Трампом", истиче се између осталог у научном раду Шмица и Кенедија.