ОФАК би могао да разматра Шмитове и ЦИК-ове наметнуте одлуке

Посебно је скренула пажњу на наметнуте одлуке које су довеле до смјењивања легитимно изабраног предсједника Републике Српске, Милорада Додика.

Кристијан Шмит и Централна изборна комисија БиХ могли би се наћи под лупом америчког Министарства финансија. Разматрају се њихови поступци који су довели до, како се наводи, нарушавања демократских процеса и насилног престанка мандата легитимно изабраног предсједника Републике Српске.

"Чланица Конгресмена врши притисак на Министарство финансија САД-а да истражи да ли су се званичници у БиХ упустили у радње које за собом повлаче санкције, а које су везане за смјену предсједника Републике Српске, Милорада Додика", изјавила је америчка конгресменка Селест Малој.

У свијету се мијења слика о Републици Српској, а на промовисању истине раде званичници Српске.

"Мислим да је вријеме да се, и када је у питању Кристијан Шмит и сви високи предсатвници, да се преиспита њихово дјеловање. Оно што вам могу рећи као правник и као адвокат јесте да не очекујем ништа спектакуларно. Можете ли замислити ко би могао направити сатисфакцију тим људима, али је добро да се прича о томе", јасан је предсједник Владе Републике Српске Саво Минић.

У СДС-у не пропуштају прилику за прозивање политиких противника, па и овај пут СНСД-у замјерају лобирање у Америци. Ипак, не могу ни да прихвате било каква наметања страних фактора.

"Очекујемо да никада више у БиХ, ни у било којем другом дијелу свијета нико не намеће законе, већ да се закони доносе кроз демократску процедуру", истакао је из СДС-а Маринко Божовић.

Бошњачки политичари, очекивано, оспоравају намјеру Селент Мајол. Зукан Хелез не крије да се нада новим санкцијама представницима Републике Српске.

"На десетине других конгресмена са којима сам разговарао размишља о враћању санкција том човјеку који је санкционисан зато што излази изван уставних оквира у којима живи БиХ", зврди министар одбране у Савјету министара БиХ Зукан Хелез.

Хелез не прецизира шта је овдје у супротности са Уставом, будући да је надлежност предсједника Републике Српске дефинисана Уставом Републике Српске у којем пише да му мандат престаје ако поднесе оставку или у случају неке друге спречености обављања функције. Из Републике Српске порука јасна – добро је да се о нелегитимном дјеловању Шмита и ЦИК-а почело причати у свјетским круговима и подсјећају да је Кристијан Шмит нелегално био на челу ОХР-а, те да су и састав, али и дјеловање ЦИК-а БиХ изван уставних оквира.

Друштво

Одложена блокада граница

"ЦИК је компромитовао свој рад, самим тим што није испоштовао члан један Изборног закона БиХ. Они никада нису били надлежни за провођење избора у Републици Српској. Никада нису били надлежни да одлучују о мандату предсједника Републике Српске. Они су искључиво и само за Представнички дом и Предсједништво БиХ", рекао је асистент на Правном факултету Универзитета у Бањалуци Марко Ромић.

Много тога је спорно у раду ЦИК-а. Најсвјежији примјер је тендер за избор фирме за увођење нових изборних технологија, што је, такође, резултат наметнуте одлуке Кристијана Шмита. Имали смо намјеру да Јоавна Калабу питамо очекује ли да и то буде предмет истраге ОФАК-а, али нам је и прије него што смо упалили камеру рекао да о томе не жели говорити. О Шмиту и његовом нелегитимном дјеловању у Српској се годинама говори. Све се гласније говори и у европским и свјетским земљама. Зато не би смјело да постоји дилема у вези повлачења свих његових наметнутих одлука. Нарочито је, у деморатском друштву, спорно поништавање изборне воље грађања и смјењивање изабраних представника власти.

"Њихово повлачење је сасвим логичан слијед ствари. То није нешто о чему треба да се посебно разговара. То је сасвим природно. Он који никада није био високи представник није могао да донесе ниједан акт", додаје Ромићу.

"БиХ је редовни члан Савјета Европе, чији су основни стубови рада људска права и демократија и ви сада, тај ЦИК и Шмит смјењују предсједника зато то је радио свој посао", истакао је бивши амбасадор БиХ у Кини Борислав Марић.

Подсјетимо, Суд БиХ је, због неизвршавања одлука високог представика, а на основу наметнутог члана 203а Кривичног закона БиХ, осудио Милорада Додика на годину дана затвора и шест година забране обављања јавне функције, након чега му еј ЦИК одузео мандат. Ово је само једна у низу наметнутих одлука Кристјана Шмита, а нису заостајали ни његови претходници.