Говор мржње све присутнији на интернету: Гдје је граница слободе изражавања?

"Интернет је један велики неограничени простор и дао је простор свима који имају технички могућност да приступе интернету и да ту изнесу своје мишљење. Сама појава интернета нас је затекла неспремне. Нисмо имали никакву едукацију, нисмо били припремљени на живот у дигиталном добу односно на живот уз интернет ", наводи професорица Трнинић.

Појавом друштвених мрежа и отварањем профила дошло је до стварања приватног простора у којем су људи почели да пишу шта год су жељели без осјећаја одговорности, појашњава Трнинић.

Интернет као јавни простор

"Ако погледамо интернет као један јавни простор, то је простор који сви ми можемо да користимо али не смијемо да заборавимо да је јавни и да имамо одговорност. Свака изговорена ријеч у јавном простору написана, треба да буде написана на онај начин који подразумијева и одговорност, коректност и свјесност о томе да све што напишемо може на некога да утиче, било позитивно или негативно", рекла је професорица.

Према њеним ријечима, кључни проблем представља неедукованост и неспремност за употребу интернета на прави начин. Већина људи и даље, нарочито код нас, сматра да је интернет простор у којем се различита мишљења могу износити без посљедица и одговорности.

Регион

На школи у Сплиту исписани графити пуни мржње: "Убиј Србина" и "Марш из Хрватске"

"Говор мржње и ружне ријечи, нажалост, привлаче пажњу и онда се то некако преноси и на јавни дискурс поготово када су у питању друштвене мреже. Ту је и та борба за пажњу, кликове и пратиоце и онда појединци покушавају на различите начине да привуку пажњу тако што ће написани нешто ружно па ће неко одговорити па ће онда ту да се поведе полемика, онда ће даље то да се шири и они ће добити свој простор, добиће пажњу јер то желе. Многи користе друштвене мреже како простор да привуку пажњу, да они буду видљиви. То је оних пет минута славе, сматрајући да свако има право и простор за то", каже Трнинић.

Како каже, оно што је погрешно у цијелом процесу јесте што говор мржње долазе управо из незнања као и то да појединци на погрешан начин користе друштвене мреже. Интернет и друштвене мреже располажу и позитивним странама у колико знамо да их користимо.

Право на слободу изражавања и информисања

"Један од важних сегмената медијско-информационе писмености је и "фое" и "фои" што је скраћеница из енглеског језика, односно слобода изражавања и слободна информисања. Да имамо право на слободу изражавања и имамо право на информисање али то не значи да можемо да се изражавамо како ми желимо и како хоћемо. Зато је УНЕСКО увео тај појам као засебан сегмент писмености изражавања на друштвеним мрежама и интернету као један важан дио медијско информационе писмености", наводи Трнинић.

Златна средина између говора мржње и слободе изражавање је врло јасна и представља право на изношење мишљења без права на вријеђање. Изјава у било којој форми не смије никога дискредитовати или му наносити штету, појашњава професорица Трнинић.