06.10.2025
09:41
Коментари:
1За многе православне вернике, патријарх Павле био је и остао оличење скромности, доброте и духовне чистоте. Иако никада није званично проглашен за свеца, у срцима људи он то одавно јесте. Његове ријечи и поступци и данас се препричавају као тихи подсјетник на то како изгледа права вјера, не у ријечима, већ у дјелима. Једна од најдирљивијих прича о њему говори о мрвицама хљеба.
На пријему код тадашњег предсједника Србије и Црне Горе, Светозара Маровића, међу званицама су се нашли и патријарх Павле и Кофи Анан. Током вечере, у вријеме поста, за патријарха је било сервирано скромно јело, риба, поврће и хљеб.
Када је завршио са оброком, пред њим је остала салвета пуна мрвица. Док су други разговарали, патријарх Павле је пажљиво, тихо и стрпљиво скупљао сваку мрвицу и појео је.
Када су га збуњени присутни упитали зашто то ради, одговорио је мирно, али ријечима које су дубоко дотакле све за столом: "Не знате ви, дјецо моја, шта значи глад и колико је дјеце широм свијета гладно, а ми бацамо хљеб поред стола и у контејнере. Некима оне представљају живот и наду, а ми их се тако лако одричемо. Сјетите се сваки пут гладне дјеце широм Африке и свијета када видите мрвице поред стола."
Тишина је преплавила просторију. Гости су остали замишљени, посрамљени и дубоко потресени његовом једноставном, али снажном поруком.
Друштво
Сутра славимо дан који НОСИ БОЖЈУ МИЛОСТ: Ово су најважнији обичаји, један је посебно везан за децу
Да ово није била успутна геста, потврђују и сестре из манастира Грачаница, гдје је патријарх често боравио. Сваки пут би их опоменуо ако би се хљеб просуо или ако би остале мрвице на столу.
Његов однос према храни био је лекција о захвалности, не зато што је хљеб само намирница, већ зато што је симбол Божјег благослова и труда човјека.
Друштво
Сутра празник Свете Текле, помоћнице апостола Павла: Њена рука се чува у овој нашој православној цркви
Архимандрит Јован Радосављевић, у књизи "С патријархом Павлом кроз живот", забиљежио је причу која открива одакле потиче Павлово поштовање према хљебу.
"Једном приликом грицкао сам кору хљеба, а оно што је загорјело оставио сам на крај тањира. Павле ме је упитао зашто сам то урадио, а кад сам му рекао да нећу да једем јер је загорјело, узео ми је то загорјело парче хљеба и појео. Тако ме је застидио без иједне ријечи, да више никада нисам оставио мрвицу хљеба ван тањира или неко загорјело парче", пише архимандрит Јован.
Тај гест, тих и ненаметљив, био је више од поуке. Био је свједочанство о човјеку који је цијелог живота живио оно што је проповиједао, скромност, захвалност и поштовање према сваком дару, ма колико мали био.
Друштво
Данас славимо Светог апостола Кодрата: Сматра се заштитником учених људи
У времену када се све мери количином и изгледом, прича о патријарху Павлу и мрвицама хљеба враћа нас суштини. Учи нас да оно што је мало, често има највећу вриједност, ако у себи носи поштовање, љубав и захвалност.
Јер, за њега, свака мрвица била је света.
(Она.рс)
Свијет
2 ч
0Савјети
2 ч
0Друштво
2 ч
0Хроника
2 ч
0Друштво
2 ч
0Друштво
3 ч
0Друштво
3 ч
0Друштво
3 ч
0Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму