Рука Светог Јована Крститеља се налази у српском манастиру

Свети Јован је веома поштован међу Србима, који су му широм Балкана подигли више стотина цркава, а његова десна рука, којом је крстио Исуса, налази се у једном српском манастиру.

Свијет

Лавров: У току је игра „ко је јачи - тај је у праву“

Због чега је овај велики светитељ, познат и као Иван Крститељ, сурово страдао одрубљивањем главе?

Јован дошао на свијет као дар од Бога старим родитељима

Свети Јован се родио око 6 мјесеци прије свог рођака Исуса Христа, у насељу у близини Хеврона, 7. јула по грегоријанском, односно 24. јуна по јулијанском календару, па се датум његовог рођења слави као Ивандан.

Јованов отац је био јеврејски свештеник Захарија, а мајка Јелисавета, рођака пресвете Богородице. Дуго нису могли да имају дјеце и били су већ стари када су га добили, па су га чували га као мало воде на длану.

Према Јеванђељу по Луки, Захарији се у једном тренутку јавио Архангел Гаврило који му је рекао да ће Јелисавета родити сина кога треба да назову Јован. Пошто му Захарија није повјеровао, јер је већ био јако стар да би могао да има дјецу, Гаврило му је рекао да ће бити нем све док му се син не роди, с обзиром на то да није повјеровао Анђелу Господњем. Заиста је тако и било.

Када се Јован родио, послије недјељу дана одржана је свечаност обрезивања, на којој је дјетету требало дати име. Окупили су се пријатељи и рођаци, који су хтјели су да дјетету дају име по оцу, Захарија.

Међутим, са тим се није сложила Јелисавета. Рекла је да ће се звати Јован. С обзиром на то да Захарија и даље није могао да говори, урезао је на дашчици "Јован му је име". Тада је проговорио и почео да се захваљује Богу и благосиља га.

Одлазак у пустињу

Јован је као и свако дијете живио са својим родитељима, окружен љубављу и пажњом. Међутим, постојала је велика опасност да ће Јован по наредби краља Ирода Великог бити убијен, па са мајком одлази да живи у пустињи. Наиме, Ирод је био јеврејски краљ који је наредио убиство мушке дјеце у Витлејему старости до двије године како би избјегао губитак пријестола од новорођеног краља Јевреја (Исуса Христа) чије су рођење најавили пророци. Јован, старији од Исуса пола године, био је у опасности.

Тенис

Највећа нада свјетског тениса доживјела дебакл

Захарија је погубљен јер није хтио да открије гдје се налази његов син, а Јелисавета је убрзо умрла, па су о малишану бригу водили анђели. Јован је у пустињи живио до своје тридесете године. Јео је пустињску храну, биље и дивљи мед, и дане проводио у молитви. Носио је одијело од камиље длаке опасано кожним појасом. Када му је дошла ријеч од Бога да је вријеме да међу народом шири вјеру и најави долазак Исуса Христа, Јован је у ријеци Јордан крштавао људе и слушао њихове гријехе које су му исповиједали.

Јован је тада, према Јеванђељу апостола Марка, говорио: "Долази за мном јачи од мене, пред ким ја нисам достојан сагнути се и одријешити ремење на обући његовој. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим".

Јован је тада у околини Јордана проповиједао близину Царства небеског и позивао своје сународнике на покајање. Многи су се кајали за своје гријехе и тражили да их Јован, који им је говорио да је опрост гријеха ту за оне који се окрену Богу, крсти. Прање водом, као дио обреда крштења, није служило спирању гријехова, већ очишћењу тијела, претпостављајући да је душа унапријед темељно очишћена праведношћу.

Свети Јован је у пустињи лијечио болесне, па су неки Јевреји вјеровали да је он очекивани месија, односно Христос, али Јован је то негирао говорећи да је само "глас вапијућег у пустињи" и да ће већи од њега доћи.

Крштење Исуса Христа

Исус Христос је око своје тридесете године отишао да се крсти код Јована. Када му је Исус пришао, Јован му је тада рекао: "Гле јагње Божије које узима на себе гријехове свијета. Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?” Исус му је на то одговорио: "Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду". Послије тих ријечи Син Божји ушао је у Јордан. Исус је, иако безгрешан, примио од Јована крштење да би тим својим дијелом осветио цијели обред. Крштење је обављено три пута потапањем и отпуштањем (погружењем) у воду. Тиме је успостављена света тајна крштења, а крштење Христово Српска православна црква и вјерници прослављају као празник Крстовдан 18. јануара.

Регион

Малољетник ухапшен са 150 килограма дувана

Након што га је Јован потопио у ријеку Јордан и крстио га, са неба се на Исуса спустио Дух Свети у виду голуба и Божји глас је проговорио: "Ти си син мој љубљени. У теби ми сва милина".

Бог је тада објавио да је Исус његов син, а Исус је након крштења провео четрдесет дана у пустињи, након чега је почео да проповиједа. Овај догађај се у хришћанству назива Богојављење и празнује се 19. јануара по јулијанском календару.

Погубљење Јована Крститеља

Према предању, Јован Крститељ је погубљен по наговору Херодијаде, жене владара Ирода Антипе (сина Ирода Великог). Он је јавно говорио о неморалу и блуду цара Ирода, који је живио у гријеху са својом снајом Иродијадом. Иродијада је била жена рођеног брата Ирода, Филипа, који је још увијек био жив. Имала је кћерку, лијепу плесачицу Саломе, са којом се договорила да плесом очара Ирода и да му заузврат тражи Јованову главу. Ирод је ухапсио Јована и затворио га у тамницу, да би касније наредио да му одрубе главу, и на послужавнику је изнесу Херодијадиној кћерки Саломи.

Наука и технологија

Јутјуб уводи ограничења за дјецу

Према историчарима, Ирод се бојао великог утицаја који је Јован имао на људе и да може водити дизању устанка, јер су му људи вјеровали и урадили би оно што им каже. Видио га је као велику претњу. Јованови ученици су преузели тијело и сахранили га.

Глава Светог Јована

Када је Свети Јован погубљен, непријатељи су се уплашили да ће пророк васкрснути па нису дозволили да му се глава сахрани са тијелом. Иродијада је наредила да се глава баци на гомилу измета. Знајући гдје су бацили Јованову главу, Света Јована Мироносица је пронашла и тајно је сахранила на Јелеонској гори. Тамо је глава остала закопана све до четвртог вијека.

Постоје три обретења (откривања, проналажења) главе Светог Јована Крститеља. Италија, Француска, Сирија и Грчка тврде да се код њих чувају дијелови Јованове главе.

Најпоузданије откриће је то да је предњи дио главе, који се данас налази у катедрали Госпе од Амијена у Француској, заиста Јованов, а ту је од 1204. године. Многа чуда су се догодила, као што је спасавање града Амијена од куге у 17. вијеку молитвама пред главом Светог Јована. Такође, у Француској постоји традиција да се људи измирују у храму пред светињом.

Хроника

Избио пожар на кући у Мркоњић Граду

Године 1958. извршено је анатомско испитивање моштију које су спровели професори анатомије, фармације, хирургије и стоматологије. Лице Светог Јована је идентификовано као медитеранско, а утврђено је да је старост особе којој је припадао дио главе између 25 и 40 година. На глави је установљен јасан и видљив траг ударца од ножа. Познато је да је Иродијада, онда када је глава Светог Јована доспела до ње, опсједнута бијесом пробила главу ножем.

Рука Светог Јована

Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је, по предању, имао ту срећу да је могао и руком показати свијету "Онога кога је пророковао". За руку Светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад згрчена.

У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.

Јеванђелист Лука хтио је да пренесе тијело Јованово из Севастије гдје је великог пророка убио цар Ирод. Успио је само да пренесе једну руку у Антиохију, своје родно мјесто, гдје је чувана до 10. вијека, а послије пренета у Цариград у Аја Софију, одакле је нестала у вријеме Турака. Рука Светог Јована Крститеља се данас чува у манастиру Српске православне цркве на Цетињу.

У то вријеме од руке су била одвојена два прста. Један је данас у Османском музеју у Истанбулу. Други је у Сијени и интересантно је што се на кивоту у коме се чува налази натпис на српском: "Претечина десница Јованова, помени мене Саву архиепископа српскога!"

Друштво

Романијски мед кандидован за заштиту ознаком поријекла

Свети Сава је добио други прст 1219. и положио га у манастир Жичу. Касније је чуван у Пећкој Патријаршији до 1458. Јелена, жена деспота Лазара их је однијела у Мореју (Пелопнез). Убрзо су сакривене у Италији у Сијени, у храму Свете Марије.

Рука је остала у Цариграду и послије пада под Османлије 1453. султан Бајазит ИИ је 1484. поклања острву Родос. Сулејман И 1522. осваја то острво и реликвија је однијета на Малту гдје је почивала 250 година док Наполеон није освојио то острво 1798.

Цар Русије Павле Први је 1799. добио свету руку и смјестио је у Зимски дворац. Ту се налазила до 1917. када је мајка посљедњег руског цара Николаја Другог однијела руку у родну Данску. Ту је, у договору са митрополитом кијевским, ријешила да руку поклони династији Карађорђевић, у знак захвалности за прихватање десетина хиљада руских избјеглица и тако се она обрела у Сремским Карловцима да би касније била чувана у ризници цркве при двору на Дедињу.

Послије бомбардовања Београда, краљ Петар Други Карађорђевић је при повлачењу понио руку и сакрио је у Острогу и она је ту провела рат.

У једној полицијској рацији 1952. рука је одузета цркви и донијета у Подгорицу, а онда у Београд. Ту је била у државном трезору све до 1978. Тада је поклоњена Манастиру рођења Пресвете Богородице на Цетињу гдје се и данас налази.

Десница Светог Јована први пут је изнијета пред народ на Ивањдан 1993. године. Интересантно је да је 2006. дата Русији на 40 дана. Била је у највећим руским градовима, а онда је неколико дана провела и у Кијеву, пише "Историјски забавник".

Србија

Крмача опрасила 17 прасића, мачка Мица се на одваја од њих

Свети Јован Крститељ јако је поштован у хришћанском свијету, али и код муслимана, код којих је познат као пророк Јахја ибн Закарија. Дан његове смрти обиљежава се празником Усјековање главе Светог Јована Крститеља 29. августа по грегоријанском и 11. септембра по јулијанском календару.

Јован се назива Крститељем, јер је, по вјерском учењу, крстио Исуса Христа, а Претечом зато што је најављивао Христов долазак.

Срби су у славу Светог Јована Крститеља изградили преко 300 храмова, међу којима су Црква Светог Јована Крститеља у Затону, Храм зачећа Светог Јована Крститеља у Јовановцу, Црква Светог Јована Претече у Самодрежи код Вучитрна, Храм Светог Јована Претече у Зворнику, Црква рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу и многе друге.