Славимо Светог свештеномученика Доротеја: Једну ствар никако не смијете да урадите ако вам неко затражи помоћ

Свети Доротеј био је епископ Тира у времену великих искушења за хришћане, од дана цара Диоклецијана па све до владавине Јулијана Одступника. У тим бурним вековима Цркве, остао је постојан у вјери, истрајан у учењу и непоколебљив у исповедању Христа. Предање га памти као врло ученог мужа, који је говорио и писао на грчком и латинском језику, остављајући за собом бројна поучна дјела. Посебно се издваја његова "Синтагма", дјело које је у црквеној традицији остало као свједочанство теолошке јасноће и духовне мудрости.

Живио је, како се вјерује, више од једног вијека, сто седам година, испуњених служењем, учењем и подвигом. У дубокој старости, а у време прогона хришћана, пострадао је за веру православну, окончавши свој земаљски пут као свештеномученик 361. године. Његово страдање Црква памти као свједочанство непоколебљиве вјерности Богу, а његов живот као примјер духовне истрајности која надилази вријеме и историјске околности.

Друштво

СПЦ данас обиљежава Свете мироносице Марту и Марију

У предању Цркве Свети Доротеј остаје упамћен и као учитељ који је не само речју него и животом свједочио еванђелске истине. Његово дјело и примјер вековима су били надахнуће онима који су тражили пут истине, подсјећајући да је вјера пут који се живи у истрајности и смирењу, а не само у ријечима.

Молитва:

"Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао ријеч истине и ради вјере си до крви пострадао, свештеномучениче Доротеју: Моли Христа Бога да спасе душе наше"

Вјеровања и обичаји

У бесједама које се везују за овај дан наглашава се важност постојаности у вјери и делатне љубави према ближњима. Вјерници се подсјећају да се не нарушава пост у среду и петак, као дана које је Црква установила ради духовног подвига и сјећања на страдање Христово. Истовремено, истиче се да се добро не сме ускраћивати онима којима је потребно, јер се у сваком сусрету са ближњим огледа испит срца и вјере.

Подсјећа се да се свакоме ко пружи руку за помоћ треба одговорити дијелом милосрђа, јер, како се наглашава у предању, немилост човјекова остаје терет савјести све док се не преобрази у покајање и доброту.

(курир)