Смртни исход у Српској: Преминуо пацијент од ковида и тешке акутне инфекције

"Ради се о особи старије животне доби са коморбидитетима", навели су из Института за јавно здравство РС.

Наводе да у 40. недјељи 2025. године, домови здравља Републике Српске су пријавили 3.232 акутних респираторних инфекција (АРИ), док је обољења сличних грипи (ИЛИ) регистровано 328.

У болницама у Републици Српској у овој седмици пријављено је 90 обољелих од тешке акутне респираторне инфекције (САРИ) који су захтијевали хоспитализацију и то УКЦ РС 56, Општа болнице Приједор 11 и Општа болница Добој 23.

"Највећа учесталост обољења сличних грипи (ИЛИ) су пријавиле регије Бањалука и Бијељина. Највећи број обољелих од АРИ и ИЛИ инфекција је у узрасној групи 15-29 и 30-64, док су у категорији САРИ инфекција највише оболијевали најмлађи и најстарији", објашњавају из Завода.

Додају да је у референтној лабораторији Института за јавно здравство Републике Српске у 40. недјељи тестиран један ИЛИ узорак на вирусе инфлуенце, САРС‑ЦоВ‑2 и респираторни синцицијални вирус (РСВ), а који није био позитиван ни на један од ових вируса.

Друштво

Грипа и корона поново пуне амбуланте у Српској

Епидемиолошка ситуација у Европи

Према подацима са којима располаже Европски центар за контролу болести и Свјетска здравствена организација, активност вируса инфлуенце је углавном у међусензонским вриједностима односно на ниском нивоу. Сој инфлуенце који је тренутно најзаступљенији је А(Х1)пдм09.

САРС‑ЦоВ‑2 наставља да циркулише у региону, са релативно малим бројем инфекција и постепено опадајућим процентом позитивних узорака, што варира од земље до земље. Старије старосне групе и даље чине највећи проценат обољелих случајева. Сој који тренутно највише циркулише је XФГ, а стопа смртности од ЦОВИД-19 је ниска.

Наука и технологија

Откривен биолошки доказ продуженог ковида

Препоруке и мјере превенције

Због већег боравка у затвореном простору и мјестима гдје бораве веће групе људи (учионице, чекаонице, средства јавног превоза, биоскоп итд) неопходно је примјењивати мјере личне, а посебно респираторне хигијене као и хигијене простора у којем живимо и радимо.

Поред редовног прања руку топлом водом и сапуном, покривања уста марамицом приликом кихања и кашљања, јако је важно често провјетравати просторије. Дио опште здравствене културе је не само брига о сопственом здрављу, већ и брига о особама у окружењу.

У наредном периоду, посебну пажњу треба обратити приликом посјете пацијентима у болницама, као и особама смјештеним у установама за трајни боравак (старачки домови, њега лица са посебним потребама и сл).

Трајање посјете треба свести на минимум, у посјету ићи само ако смо сигурни да немамо неку респираторну инфекцију и избјегавати близак контакт са обољелим, преносе Независне.