Страшна страдања и небеска киша над жедном земљом: Сутра се помолите светитељима за божју милост

Иако нису међу најчешћим крсним славама које се уписују у црквене календаре и породичне записе, ови светитељи заузимају посебно мјесто у срцима вјерника који траже утеху, здравље и духовну снагу. Њихове судбине свједоче да жива вјера пролази и кроз најтеже огњеве, а народна предања и житија памте чуда која и данас грију душу вјерника.

Ово је дан када се присјећамо да пастирска служба и хришћански живот нису част овога света, већ часни крст, велика одговорност и љубав која не зна за страх.

Ваља напоменути да је сутрашњи дан мрсан, јер по црквеном правилу није предвиђен пост.

Ко је био Свети Евтихије? Такозвани мали апостол

Свети Евтихије рођен је у Севастопољу и био је ученик и вјерни сљедбеник великих апостола - Јована Богослова и Павла. Иако се званично не убраја у број Седамдесеторице апостола, Црква га са великим поштовањем назива "малим апостолом" због његове неизмјерне ревности и труда у ширењу Јеванђеља.

Радећи као епископ-мисионар, путовао је по многим крајевима проповедајући Христа. Предање каже да га је на тим далеким и опасним путевима увијек пратио анђео Божји. Када би га многобошци бацили у мрачну тамницу, исти тај анђео носио му је небески хљеб да га окрепи.

Друштво

Не заборавите сутрашњи празник: Ко ово уради, светац ће му помоћи у невољи!

Његово страдање било је страшно, али и обиљежено Божјим знамењима. Када су му многобошци гвозденом зумбом стругали тијело, из његових рана није текла само крв, већ се ширио необично благ мирис. Бацише га у разбукталу ватру и пред разјарене звјери, али му је Христос сачувао живот све док мачем није посјечен у свом родном Севастопољу.

Тропар Светом Евтихију, глас 4:

"Био си насљедник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: због тога си уздизао ријеч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномученице Евтихије. Моли Христа Бога да спасе душе наше."

Чудесно обраћење дјевојке из врачарске породице

Прича о Светој мученици Сири подсећа нас како Бог успјева да пронађе најчистији бисер и у највећој тами. Она је живела у 6. вијеку, у вријеме персијског цара Хозроја Првог, а рођена је у граду Хирхаселевкосу, у породици многобожачког жреца и врачара.

Њен отац био је познати старешина магова који је добро познавао астрологију и учење старог Зороастре. Своју ћерку је одмалена учио чаробњаштву и наменио јој службу жречице. Међутим, млада Сира је увек осећала да у тим празним обредима нема истине.

Путем Божјег промисла, Сира се у својој 18. години упознала са неколико сиромашних хришћанских жена. Слушајући њихове приче о Рођењу Христовом, Његовим чудима, распећу и васкрсењу, њено срце се распламсало љубављу према једином живом Богу.

Почела је тајно да одлази у цркву, да пости и посипа главу пепелом у својој соби, молећи се Исусу Христу.

Додир свештеничке одежде и Божје исцељење

Када се разболела од тешке болести, Сира није жељела да тражи лек у очевим врачаријама и магији. Умјесто тога, отишла је до хришћанског храма и замолила свештеника за мало црквеног праха, вјерујући у његово љековито дејство.

Свештеник ју је у први мах одбио, не знајући шта се дешава у њеној души и мислећи да је и даље идолопоклоница. Сира се није наљутила. Знала је своју недостојност, па се са дубоком вјером погнула и дотакла крај свештеникове одежде, баш као некада болесна жена у Јеванђељу која је дотакла Христа.

Друштво

Славимо Светог Тадеја: Ово урадите за добробит породице

У том истом тренутку, према житију, болест је потпуно нестала.

Здрава и радосна, вратила се кући још чвршћа у намери да прими свето крштење.

Разбила идолски олтар и одрекла се лажног огња

Када је дошао тренутак да изабере између очеве воље и Небеског Цара, Сира није оклевала. Пред цијелом својом породицом и укућанима узела је жречевске реквизите, разбила справе за чарање, преврнула жртвеник и пљунула на огањ који су Персијанци обожавали као божанство.

- Хришћанка сам! Одричем се идола и верујем у јединог истинитог Бога! - викнула је громогласно.

Отац је у бесу претукао до немогућности, оковао у тешке вериге и затворио у мрачну одају без хлеба и воде. Слали су јој рођаке да је наговарају, нудили царске дарове и претили најстрашнијим мукама, али је ова млада дјевојка остала непоколебљива попут стене.

Чуда у тамници и небеска киша над сушном земљом

Када су је незнабошци осудили и бацили у дубоку, смрдљиву и мрачну јаму, према предању се догодило чудо. Није се могло закуцати ниједно гвоздено сврдло док Сира сама није прекрстила окове.

Провевши 15 дана у тој јами, без хране и у смраду, Сира није поклекла.

У то вријеме завладала је страшна суша и народ је почео да ропће на жречеве, говорећи да Бог кажњава земљу због невине дјевојке. Оног часа када су је извели из јаме, с неба је потекао силан пљусак са снегом и напојио жедну земљу.

Господ јој је, према житију, дао и дар да исцјељује болесне и изгони нечисте силе. Ко год би се у тамници дотакао њених окова или хаљине, одмах би оздравио, док су зли дуси бежали из обузетих људи чим би јој се приближили.

На крају, не могавши да је сломе никаквим мучењем ни тамницом, мучитељи су је осудили на смрт и удавили је ужетом 558. године. Њено свето тијело бацили су псима, али га се животиње нису дотакле. Хришћани су га тајно узели и часно сахранили.

Како сутра обиљежити свети дан

Сјећање на Светог Евтихија и Свету мученицу Сиру није само подсјећање на давна времена. Ово је живи позив свима нама да животне бриге поверимо вјери, искреној молитви и дјелима милосрђа.

Ако сутра имате било какву муку у дому, болесног члана породице или немир у души, можете запалити свећу, окренути се ка славској икони и упутити кратку молитву овим светитељима.

Предање говори да искрена молитва на овај дан доноси духовни мир, здравље у дому и заштиту од неправде.

Нека нас примјер Светог Евтихија и Свете мученице Сире подсјети да се вјера не мјери ријечима, већ истрајношћу, љубављу и спремношћу да останемо уз Христа и онда када је најтеже.

(Она.рс)