Вјерује се да су велики исцјелитељи, и данас им се обраћају за здравље: Сутра никако не заборавите ову молитву

10.07.2026 20:34

Коментари:

0
Црква
Фото: pexels/Кирилл Абрамов

Српска православна црква и вјерници сутра обиљежавају пренос моштију Светих Кира и Јована, двојице ранохришћанских мученика које Црква вековима поштује као велике исцјелитеље.

Њихово име нераскидиво је повезано са бројним свједочанствима о оздрављењима, због чега се многи вјерници управо њима обраћају када моле за здравље своје породице, снагу да издрже болест или утеху у тешким животним тренуцима.

Овај празник разликује се од њиховог главног дана, који се обиљежава 13. фебруара. Дана 12. јула Црква се сјећа догађаја који је, према предању, означио крај идолопоклонства у једном дјелу Египта и почетак бројних чуда која су се везивала за њихове свете мошти.

Ко су били Свети Кир и Јован?

Свети Кир био је љекар из Александрије који је, према предању, лијечио људе не тражећи никакву надокнаду. Због тога га Црква убраја међу свете бесребренике - оне који су своје знање и дарове стављали у службу Бога и ближњих, а не зараде.

Када је почео прогон хришћана за вријеме цара Диоклецијана, Кир је напустио град и повукао се у Арабијску пустињу, гдје је живео као монах, посвећен молитви и подвигу.

У исто вријеме, Свети Јован, римски војник и побожан хришћанин, чуо је за њега и придружио му се. Њих двојица убрзо су постали нераздвојни, помажући болеснима, сиромашнима и свима којима је била потребна утјеха.

СПЦ

Данас је Света Февронија: Ево шта вјерници морају да испоштују

Њихова вјера на крају их је одвела у мученичку смрт. Одбили су да се одрекну Христа, због чега су заједно са светим мученицама Атанасијом и њеним ћеркама поднијели тешка страдања и погубљени око 311. године.

Пренос моштију који је променио историју једног мјеста

Неколико деценија касније, почетком петог вијека, патријарх александријски Свети Кирило желио је да угаси посљедње велико паганско светилиште у мјесту Манутин, недалеко од Александрије.

Према црквеном предању, у молитви му се јавио анђео и рекао да ће то мјесто бити очишћено од идолопоклонства ако се у њега пренесу мошти Светих Кира и Јована.

Патријарх је послушао савјет, пренео њихове часне мошти и на том мјесту подигао храм посвећен двојици светитеља.

Од тада су, према записима из тог времена, бројни људи сведочили о чудесним исцјељењима. Наводи се да је оздравио Амоније, син александријског градоначелника Јулијана, затим Теодор, Исидор из Мајуме, жена по имену Теодора, као и многи други који су патили од различитих болести. Управо због тих догађаја Свети Кир и Јован остали су упамћени као чудотворци и заштитници болесних.

За шта им се вјерници најчешће моле?

У православној традицији вјерници се Светим Киру и Јовану обраћају прије свега када моле за:

здравље и оздрављење,

-снагу током болести,

-помоћ љекарима у лијечењу,

-утјеху у тешким животним искушењима,

-мир и веру у тренуцима неизвесности.

-спц-вјера-црква-крст-

Данас славимо три велика свеца: Приче о њиховим чудима се преносе вијековима

Свештеници подсјећају да молитва није замена за лијечење, већ израз вјере и поверења у Бога, уз истовремено одговорно бригу о сопственом здрављу.

Народно вјеровање које се сачувало до данас

У појединим крајевима Србије постоји лијепо народно вјеровање да на овај празник треба обићи болесног члана породице или комшију, пружити му ријеч утјехе, помоћи колико је могуће и запалити свећу за здравље.

Наши стари говорили су да ниједна молитва нема већу снагу од оне коју прати добро дјело. Зато се овај дан сматра приликом да се, осим молитве, учини и неко мало дело милосрђа - посета усамљеном човјеку, помоћ старијем комшији или подршка ономе коме је најпотребнија.

Молитва Светим Киру и Јовану за здравље

"Као необориву стену даровао си нам чудеса Твојих светих мученика, Христе Боже. Њиховим молитвама саборе безбожника разори, скиптре царства оснажи, као Једини Благ и Човекољубив."

За православне вјернике, празник Светих Кира и Јована није само подсјећање на чуда из прошлости, већ и на снагу вјере, саосјећања и несебичног помагања другима. Управо зато њихово име и послије више од седамнаест вијекова остаје симбол наде да ниједна искрена молитва и ниједно добро дјело никада нису узалудни.

(телеграф)

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: